Prijava protiv Šapića odbačena, Đilas ide na privatnu tužbu

Krivična prijava protiv gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića je odbačena. Odluku je 2. avgusta saopštila Stranka slobode i pravde, čiji ju je predsednik Dragan Đilas i podneo, tvrdeći da mu je Šapić pretio porukama poslatim preko aplikacije WhatsApp.

Tužiteljka Marija Nikolić ocenila je da u spornim rečima nema elemenata pretnje. Uz odbačaj je, kako navodi SSP, Đilasu poručeno da gradonačelnika može goniti privatnom tužbom, i to za uvredu.

Reči na koje se prijava odnosila ta stranka je objavila u celini:

Za ovo ću ti lično je*ati sve po spisku. Kunem ti se životom svojim da ću ti zbog ovoga kad iz svega izađem je*ati sve po spisku. Naći ću te ja lično kad se najmanje budeš nadao.

Poruke su, po istom saopštenju, poslate privatno, a Šapić ih je pre nekoliko dana ponovio i javno, na konferenciji za štampu. Taj detalj je pravno bitniji nego što na prvi pogled izgleda: izgovoreno pred kamerama nije ista situacija kao poruka u zatvorenoj prepisci dvojice ljudi.

Zašto uvreda, a ne pretnja?

Razlika nije u težini reči nego u tome ko vodi postupak. Delo kojim se ugrožava nečija sigurnost goni tužilaštvo, po službenoj dužnosti, i država je ta koja prikuplja dokaze i iznosi optužbu. Uvreda se goni privatnom tužbom, što znači da oštećeni sam pokreće postupak pred osnovnim sudom, sam ga vodi i sam snosi trošak ako izgubi.

Odbačaj prijave zato nije samo pravna kvalifikacija. On teret sa tužilaštva prebacuje na Đilasa lično i spor između predsednika opozicione stranke i gradonačelnika Beograda pretvara u privatnu parnicu dvojice građana.

Ostaje i procesni izlaz koji SSP zasad nije najavio. Oštećeni koji smatra da je prijava neosnovano odbačena ima pravo da izjavi prigovor neposredno višem javnom tužiocu, koji odluku može da potvrdi ili naloži da se postupanje nastavi. Da li će Đilas tu mogućnost iskoristiti, iz saopštenja se ne vidi.

Šta traži Stranka slobode i pravde

Obrazloženje odluke SSP je ocenio kao besmisleno i tužiteljki uputio pitanje kako navedene reči nisu pretnja i šta ako Šapić, kako stoji u saopštenju, zaista “nađe Đilasa”. U istom saopštenju stranka je otvorila i dva predmeta koja, po njenim rečima, i dalje stoje bez odgovora.

Takođe, koristimo priliku da nju i njenog šefa Nenada Stefanovića pitamo šta je sa prijavom protiv Luke Petrovića i grupe huligana, koji su na ulici napali Dragana Đilasa i Đorđa Aleksića, oborili ih na zemlju i šutirali, za šta postoje i video dokazi. Šta je sa otkrivanjem batinaša koji su izašli iz prostorija SNS-a u ulici Kneza Miloša i palicom razbili glavu Peđi Mitroviću, narodnom poslaniku Stranke slobode i pravde.

Tako se, po računici te stranke, na stolu tužilaštva nalaze tri odvojena slučaja koja ona međusobno povezuje:

• poruke koje je Šapić poslao Đilasu, prijava odbačena
• napad na Đilasa i Đorđa Aleksića na ulici, prijava protiv Luke Petrovića i grupe navijača
• povreda glave narodnog poslanika Peđe Mitrovića, počinioci nisu imenovani

Poruka koju SSP šalje nije upućena Šapiću nego tužilaštvu, i to je promena ugla u odnosu na dan kada je prijava podneta.

Odluka poznata samo iz saopštenja jedne strane

Ovde treba biti precizan. Sve što se o odluci zna dolazi iz saopštenja stranke koja je prijavu podnela. Tužilaštvo obrazloženje nije javno predstavilo, pa se ne zna kako je tačno formulisano, na osnovu kojih dokaza je doneto niti da li je Šapić u predmetu uopšte saslušan.

Ni gradonačelnik se povodom odbačaja nije oglasio, iako je odluka za njega povoljna. Njegov stav o samim porukama poznat je jedino iz nastupa na konferenciji za štampu, koji SSP tumači kao ponavljanje pretnji.

Tri neodgovorena pitanja, dakle, ostaju u istoj ravni: puno obrazloženje tužiteljke Nikolić, sudbina prigovora ako ga bude, i to hoće li Đilas privatnu tužbu zaista podneti. Rok za privatnu tužbu nije neograničen i teče od saznanja o delu i učiniocu, pa će se odgovor na poslednje pitanje znati brzo, i to iz suda, a ne iz saopštenja.