Strateški dijalog Srbije i SAD: energetika, 5G i Dodik
Beograd i Vašington otvorili su okvir saradnje u energetici, obrazovanju i tehnologiji. Iza dnevnog reda komentatori vide transakcionu logiku i vezu sa skidanjem sankcija Miloradu Dodiku.
- Srbija i SAD pokrenule su sredinom jula 2026 strateški dijalog koji obuhvata energetiku, obrazovanje i tehnologiju.
- Energetski stub čine izgradnja Đerdapa 3 i gasni konektor sa Grčkom, radi smanjenja zavisnosti od ruskog gasa.
- U tehnološkom delu planiran je razvoj 5G mreže sa Telekomom i zamena kineske Huavej opreme američkom.
- Komentatori dijalog vezuju za skidanje američkih sankcija Miloradu Dodiku, uz energetiku kao zajedničku nit.
Srbija i Sjedinjene Američke Države pokrenule su sredinom jula strateški dijalog, okvir koji obuhvata tri stuba: energetiku, obrazovanje i tehnologiju. Razgovore je za srpsku stranu vodio ministar spoljnih poslova Marko Đurić, a Vašington je poruke uputio preko državnog sekretara Marka Rubija. Cilj koji obe strane navode jeste da se odnos dve zemlje podigne sa nivoa povremenih poseta na sistematsku, dugoročnu saradnju.
Novi format ne pada iz vedra neba. On se naslanja na okvir Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine, dokumenta koji je tada bio više ekonomski nego politički, i koji je posle pauze dobio nov život. Ono što ga izdvaja od ranijih deklaracija jeste konkretnost: umesto opštih fraza o prijateljstvu, na stolu su projekti sa imenima, rokovima i procenjenim vrednostima.
Šta tri stuba dijaloga zaista sadrže
Energetski stub je najambiciozniji. Reč je o izgradnji hidroelektrane Đerdap 3 i o gasnom konektoru sa Grčkom, koji bi Srbiji otvorio pristup tečnom prirodnom gasu sa južne rute. Poruka je jasna: Beograd traži alternativu ruskom gasu, a Vašington nudi infrastrukturu i kapital da se ta alternativa izgradi. Za zemlju koja godinama balansira između Istoka i Zapada, ovo je pomak koji se meri decenijama, ne mesecima.
Tehnološki deo tiče se izgradnje pete generacije mobilne mreže. Po planu, Telekom bi 5G mrežu razvijao uz američku opremu, čime bi se iz sistema postepeno povukla oprema kineskog Huaveja. To nije samo komercijalno pitanje. Zamena dobavljača u kritičnoj infrastrukturi jeste geopolitički potez, i Vašington ga tako i čita. Treći stub, obrazovni, deluje najmekše, ali nije bezazlen: najavljeno je proširenje Fulbrajt stipendija, program koji generacijama gradi mrežu ljudi obučenih i povezanih sa američkim institucijama.
Da li je ovo saradnja ili trgovina uslugama?
Ovde počinje deo koji se ne vidi u zvaničnim saopštenjima. Po našim saznanjima, u kuloarima se dijalog čita kroz jednu vezu koju obe vlade javno ne pominju: skidanje američkih sankcija Miloradu Dodiku. Predsednik Republike Srpske dugo je bio na američkoj listi, a energetika je upravo ona nit koja povezuje njegov interes, interes Beograda i interes Vašingtona.
Logika koju opisuju sagovornici upućeni u pregovore jeste transakciona. Srbija dobija infrastrukturu, kapital i simboličnu potvrdu da je Vašingtonu poželjan partner. Vašington dobija povlačenje kineske i ruske tehnologije iz regiona. Dodik dobija prostor da se vrati u legitimne tokove. Svako za sebe dobija nešto, a cena se plaća u ustupcima koji se ne objavljuju.
Opozicija u Srbiji već upozorava da se ovakvi dogovori sklapaju bez javne rasprave i bez uvida u to šta je Beograd obećao zauzvrat. Vlast, sa druge strane, dijalog predstavlja kao dokaz da Srbija nije izolovana i da vodi samostalnu politiku. Obe interpretacije mogu biti tačne istovremeno, jer transakcija po definiciji znači da svako plaća deo računa.
Ostaje pitanje koje nijedno saopštenje ne odgovara: kada Đerdap 3 i 5G mreža jednom budu izgrađeni, ko će zaista držati polugu, Beograd ili onaj ko je isporučio kapital i opremu?
