EU traži hitnu obustavu rušenja na Gazivodama
Misija EU u Prištini zatražila je hitnu obustavu daljih rušenja na jezeru Gazivode, pošto su radnici JP Ibar-Lepenac srušili 11 vikendica dok su vlasnici već pokrenuli sudski postupak.
- Radnici JP Ibar-Lepenac stigli su 21. jula na jezero Gazivode i srušili 11 vikendica, ostavivši vlasnicima svega pola sata da napuste objekte.
- Misija EU u Prištini zatražila je 22. jula hitnu obustavu daljih rušenja i pozvala vlasti da razmotre zakonita rešenja spora.
- Brisel navodi da je rušenje sprovedeno dok su vlasnici već pokrenuli pravni postupak u roku od 15 dana.
- Pet organizacija civilnog društva obratilo se Svetskoj banci povodom postupanja Ibar-Lepenca u oblasti oko Gazivoda.
Misija Evropske unije u Prištini zatražila je 22. jula hitnu obustavu daljih rušenja na jezeru Gazivode, dan pošto su radnici javnog preduzeća Ibar-Lepenac na severu Kosova srušili 11 vikendica. Vlasnicima objekata, kako je saopšteno sa lica mesta, ostavljeno je svega pola sata da iznesu stvari i napuste imanja pre nego što su mašine počele s radom.
U saopštenju misije navodi se da su objekti uklonjeni iako su pogođeni stanovnici već pokrenuli pravni postupak u zakonskom roku od 15 dana. Brisel je pozvao nadležne u Prištini da bez odlaganja stupe u kontakt sa vlasnicima i opštinama i potraže zakonita rešenja, umesto mera koje se, jednom sprovedene, ne mogu poništiti.
Zašto Brisel govori o vladavini prava?
Ključna zamerka misije tiče se redosleda poteza. Kada je pravni postupak već pokrenut, rušenje pre okončanja spora, po oceni EU, otvara ozbiljno pitanje vladavine prava, srazmernosti i prava na imovinu. Uklanjanje objekta dok sud još nije odlučio praktično obesmišljava svaki naknadni ishod postupka, jer se srušena vikendica ne vraća bilo kakvom presudom.
Misija je posebno istakla i ulogu kosovske policije, navodeći da ona mora ostati u granicama zakonskog mandata. Reč je o oceni koja se ne odnosi samo na jedan slučaj, već na obrazac postupanja zabeležen u više navrata od februara ove godine, kada su slična uklanjanja imovine na severu Kosova počela da se ubrzavaju.
Pritisak ne dolazi samo iz Brisela. Pet organizacija civilnog društva obratilo se Svetskoj banci povodom postupanja preduzeća Ibar-Lepenac u oblasti oko Gazivoda, tražeći da se preispita način na koji se sprovode radovi i uklanjanja. Time se spor oko vikendica premešta i na teren međunarodnih finansijskih institucija, a ne ostaje samo lokalna administrativna procedura.
Selektivna primena zakona na severu
Zvanična Priština uklanjanje objekata predstavlja kao postupak protiv nelegalne gradnje, pozivajući se na ostavljeni rok od 15 dana za žalbu. Vlasnici vikendica, uglavnom kosovski Srbi, i deo civilnog sektora u tome vide selektivnu primenu propisa i udar na srpsku svojinu oko jezera, sprovedenu upravo dok pravni lek još nije iscrpljen.
Na napetost dodatno ukazuje i incident od 21. jula, kada je na lokaciji prijavljena eksplozija u kojoj su oštećena najmanje dva putnička vozila. Okolnosti tog događaja tek treba da budu rasvetljene, ali on se uklapa u sliku sve zategnutije atmosfere u priobalju Gazivoda, gde se administrativne mere i bezbednosni incidenti prepliću.
Gazivode nisu tek pitanje jedanaest srušenih objekata. Jezero je strateški vodni i energetski resurs, a svaka odluka o imovini na njegovim obalama nosi i političku težinu daleko veću od površine parcela. Zato reakcija Brisela i civilnog društva nadilazi konkretne vlasnike i postaje test da li se na severu Kosova zakon primenjuje jednako za sve.
Da li će zahtev Evropske unije zaista zaustaviti dalja rušenja ili će mašine nastaviti rad pre nego što sudovi kažu svoje?
