Brisel odblokirao: Ukrajina i Moldavija otvorile pregovore
Na međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu Kijev i Kišinjev zvanično su otvorili prvi pregovarački klaster sa Evropskom unijom, pošto je Mađarska povukla dvogodišnji veto.
- Ukrajina i Moldavija su 15. juna u Luksemburgu zvanično otvorile pristupne pregovore sa Evropskom unijom.
- Otvoren je prvi klaster Osnove: demokratske institucije, reforma javne uprave, vladavina prava, pravosuđe i osnovna prava.
- Dogovor je postignut pošto je Mađarska povukla dvogodišnji veto, a članice formalno odobrile pregovore 12. juna.
Za Srbiju, koja u Briselu već godinama čeka da otvori i zatvori svoja preostala poglavlja, vest iz Luksemburga ima konkretnu težinu. Onog časa kada Ukrajina i Moldavija uđu u radni deo pregovora, geografija proširenja se menja, a sa njom i redosled pažnje koji evropske kancelarije poklanjaju Zapadnom Balkanu. Na međuvladinoj konferenciji 15. juna dve zemlje su zvanično otvorile prvi pregovarački klaster, čime je proces koji je dve godine stajao zaglavljen ponovo stavljen u pokret.
Reč je o klasteru Osnove, koji obuhvata demokratske institucije, reformu javne uprave, vladavinu prava, pravosuđe i osnovna prava. U metodologiji proširenja taj klaster ima posebnu ulogu: otvara se prvi, a zatvara među poslednjima, jer evropske institucije njime mere koliko je kandidat zaista spreman da preuzme pravni i institucionalni okvir Unije. Drugim rečima, ono što je u Luksemburgu otvoreno neće biti brzo zatvoreno, ali je sam početak razgovora godinama bio politički nedostižan.
Zašto je veto pao baš sada?
Blokadu je sve vreme držala vlada Viktora Orbana, koja je dve godine odbijala da da saglasnost za otvaranje pregovora sa Kijevom. Taj otpor je nestao pošto je Orban izgubio na izborima u aprilu 2026, a nova mađarska vlada povukla je veto prošle nedelje. Članice Unije su potom 12. juna formalno odobrile otvaranje pregovora, čime je uklonjena poslednja prepreka za zasedanje u Luksemburgu.
Iz ugla Beograda, ova epizoda nosi jasnu pouku o tome kako multilateralizam u praksi funkcioniše. Jedna prestonica može godinama da drži ceo proces, a kada se njena politika promeni, odluke koje su izgledale zamrznute donose se za nekoliko dana. Visoka predstavnica EU i predsedavajući savetom govorili su o priznanju odlučnosti i hrabrosti koje su dve zemlje pokazale sprovodeći reforme, ali sama dinamika pokazuje da je politička volja članica, a ne samo napredak kandidata, ono što na kraju otvara vrata.
Za Ukrajinu, koja pregovore vodi usred rata, otvaranje klastera je istovremeno tehnički i simbolički čin. Za Moldaviju, malu zemlju između Rumunije i Ukrajine, to je potvrda evropske perspektive koja je dugo bila više obećanje nego proces. Obe zemlje sada ulaze u fazu u kojoj će Brisel pažljivo pratiti svaki zakon, svaku sudsku reformu i svaku izmenu u radu javne uprave.
Šta to znači za Zapadni Balkan?
Na istoj međuvladinoj konferenciji Crna Gora je zatvorila još dva poglavlja, što pokazuje da proširenje nije isključivo istočna priča. Podgorica ostaje najdalje odmakla na svom putu, dok se Srbija nalazi u osetljivijoj poziciji, sa otvorenim pitanjima vladavine prava i usklađivanja spoljne politike koja se redovno pominju u izveštajima Komisije.
Ulazak Kijeva i Kišinjeva u radni deo pregovora menja konkurenciju za vreme, novac i političku pažnju Brisela. Što više kandidata bude u istoj fazi, to će svaka članica detaljnije meriti kome se i kojim tempom otvaraju vrata. Beograd će morati da računa na to da se merila neće ublažavati, već da će se primenjivati na sve podjednako strogo.
Klaster koji je otvoren u Luksemburgu zatvara se, po pravilu, godinama kasnije. Sledeća međuvladina konferencija pokazaće koliko su Kijev i Kišinjev spremni da reformama prate političku odluku koju su upravo dobili. A za one koji put ka Uniji prate iz Beograda, ostaje pitanje koje se ne može više odlagati: da li smo spremni da idemo istim tempom kojim sada idu drugi?
