Crna Gora zatvorila još dva poglavlja u pregovorima sa EU
Na Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu Podgorica je zatvorila poglavlja o slobodi kretanja radnika i zaštiti potrošača, čime dolazi na šesnaest od trideset tri zatvorena.
- Crna Gora je 15. juna na Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu zatvorila poglavlja 2 (Sloboda kretanja radnika) i 28 (Zaštita potrošača i zdravlja).
- Posle ove konferencije Podgorica ima 16 od ukupno 33 zatvorena pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom.
- Delegaciju Vlade Crne Gore predvodio je premijer Milojko Spajić.
- Bila je to treća takva konferencija tokom kiparskog predsedavanja Savetom EU u prvoj polovini godine.
Dok se u Beogradu evropska perspektiva godinama meri brzinom otvaranja, a ne zatvaranja poglavlja, Crna Gora je u Luksemburgu pokazala kako izgleda druga dinamika. Na Međuvladinoj konferenciji održanoj 15. juna Podgorica je zatvorila dva nova pregovaračka poglavlja, poglavlje 2 o slobodi kretanja radnika i poglavlje 28 o zaštiti potrošača i zdravlja. Time je broj zatvorenih poglavlja popeo na šesnaest od ukupno trideset tri, što susedu Srbije daje konkretan, merljiv napredak u procesu koji za ceo region ostaje glavni geopolitički okvir.
Delegaciju Vlade Crne Gore predvodio je premijer Milojko Spajić, a sama činjenica da je na čelu tima bio predsednik vlade govori o težini koju Podgorica pridaje ovom koraku. Zatvaranje poglavlja nije tehnička formalnost: ono znači da je Evropska komisija ocenila da je crnogorsko zakonodavstvo u tim oblastima usklađeno sa pravnim tekovinama Unije i da se preuzete obaveze sprovode u praksi.
Šta zapravo znači zatvaranje poglavlja?
U pristupnim pregovorima poglavlje se prvo otvara, kada se utvrde uslovi, a potom zatvara, kada država kandidat ispuni merila. Zatvaranje je zato pouzdaniji pokazatelj zrelosti procesa od pukog otvaranja. Crna Gora je sva poglavlja otvorila još ranije, pa sada ulazi u fazu u kojoj se rezultat meri zatvaranjem, a ne brojem započetih oblasti. Poglavlje 2 dotiče prava radnika i koordinaciju sistema socijalne sigurnosti, dok poglavlje 28 uređuje standarde bezbednosti proizvoda i zaštitu zdravlja potrošača, oblasti koje građani osećaju neposredno.
Na konferenciji su govorile zamenica ministra evropskih poslova Kipra Marilena Rauna i evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Njihovo prisustvo nije protokolarno: Kipar trenutno predsedava Savetom EU, a komesarka za proširenje je institucionalni glas Brisela u svakom koraku ka članstvu. Poruka iz Luksemburga bila je da proširenje ponovo dobija politički zamah posle godina u kojima je proces delovao zamrznuto.
Zašto je crnogorski tempo važan za Srbiju i region?
Bila je to treća Međuvladina konferencija tokom kiparskog predsedavanja u prvoj polovini godine, a na istim sastancima Ukrajina i Moldavija otvorile su pristupne pregovore sa Unijom. Time se ocrtava nova mapa proširenja u kojoj se zapadnobalkanske kandidatkinje porede ne više samo međusobno, nego i sa istočnim susedima koji su u proces ušli pod pritiskom rata. Za Srbiju, koja deli isti regionalni okvir, crnogorski ritam postaje nezgodna referenca: pokazuje da je zatvaranje poglavlja moguće kada postoji politička volja i usklađivanje sa stavovima Brisela.
Podgorica sebi otvoreno postavlja cilj članstva do kraja decenije, a svako zatvoreno poglavlje taj rok čini manje retoričkim. Ostaje pitanje hoće li ostatak regiona ovaj tempo doživeti kao podsticaj ili kao još jedan dokaz da se evropska perspektiva ne deli ravnomerno. Kako vi vidite crnogorski napredak: kao putokaz za ceo Zapadni Balkan ili kao izuzetak koji potvrđuje koliko je proces postao selektivan?
