Tužilaštvo traži pritvor za pretnje Vučiću i sinu

Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je Višem sudu u Beogradu da odredi pritvor muškarcima koji su osumnjičeni da su preko društvenih mreža pretili predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovom sinu Danilu Vučiću. Predlog za pritvor podnet je u okviru istrage koju tužilaštvo vodi zbog sumnje da su počinjena krivična dela usmerena protiv bezbednosti pomenutih osoba.

Postupak je pokrenut pošto je predsednik prethodno na svojim nalozima objavio snimke za koje je naveo da prikazuju pretnje upućene njemu i sinu. Tužilaštvo je, po saznanju o sadržaju tih objava, preuzelo predmet i pristupilo prikupljanju dokaza, a kao meru za obezbeđenje prisustva osumnjičenih i nesmetano vođenje postupka zatražilo je pritvor.

Šta se osumnjičenima stavlja na teret

Prema navodima tužilaštva, osumnjičeni se terete da su putem društvenih mreža objavljivali sadržaje kojima su pretili predsedniku i članu njegove porodice. Ovakve pretnje, kada su upućene nosiocu najviše državne funkcije, tretiraju se kao ozbiljno krivično delo, a ne kao puko iznošenje mišljenja ili politička kritika. Granica između oštre poruke i pretnje po zakonu je jasna: pretnja podrazumeva najavu napada na život ili telo, dok kritika, ma koliko bila gruba, ostaje u domenu slobode govora.

Tužilaštvo u ovakvim predmetima obično ceni nekoliko okolnosti pre nego što zatraži pritvor. Reč je o težini dela, o tome da li postoji opasnost da osumnjičeni ponove istu radnju, kao i o riziku da bi na slobodi mogli da ometaju istragu ili utiču na dokaze. Upravo se na tim osnovama, po pravilu, i zasniva predlog za određivanje najstrože mere.

Politički kontekst ovog slučaja nije zanemarljiv. Srbija već mesecima prolazi kroz zaoštrenu javnu raspravu, u kojoj se i sa pozicija vlasti i sa strane opozicije govori o govoru mržnje i pretnjama na mrežama. Vlast ističe da država mora da zaštiti svakog građanina, pa i predsednika, od pretnji smrću. Deo opozicije, sa druge strane, upozorava da se pojam pretnje ne sme rastezati tako da obuhvati i legitimnu kritiku vlasti, i traži da svaki ovakav postupak bude potpuno transparentan.

Kako će sud odlučiti o pritvoru?

Odluku o predlogu tužilaštva doneće Viši sud u Beogradu, koji ceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za pritvor. Sud može da prihvati predlog i odredi meru u trajanju propisanom zakonom, ali može i da je odbije i osumnjičene brani sa slobode, uz blaže mere poput zabrane napuštanja boravišta ili javljanja policiji. Na rešenje suda dozvoljena je žalba, o kojoj odlučuje viša sudska instanca.

Za javnost će biti važno i to koliko će postupak biti otvoren. Predmeti u kojima se kao oštećeni pojavljuje predsednik države neizbežno nose političku težinu, pa svaka odluka, i o pritvoru i o eventualnoj optužnici, mora da izdrži proveru i pravne i političke javnosti. Tek kada tužilaštvo formalizuje optužni akt, znaće se puni obim onoga što se osumnjičenima stavlja na teret.

Gde je, po vašem mišljenju, granica između oštre političke kritike i pretnje koja zaslužuje krivični progon?