U Aleksandrovcu se ne zna ko je investitor mosta

Deo obale na gradilištu mosta u ulici 29. novembra, u samom centru Aleksandrovca, obrušio se u ranim jutarnjim satima 29. jula. Na tom mestu su u toku radovi na rekonstrukciji mosta. Niko nije povređen. Zemlja je popustila ispod parkiranog teretnog vozila izvođača radova, koje je ostalo nagnuto nad strminom, a portal Nova navodi da je vozilo izvučeno oko četiri sata iza ponoći.

Policija je zabranila pešacima prelaz preko mosta i obeležila mesto događaja. Iz dva stambena objekta u neposrednoj blizini evakuisani su stanari, a Beta i N1 su ih opisali kao dve kuće. Nadležne inspekcijske službe i policija pokrenule su proveru, nalazi se još čekaju.

Ko je investitor, a ko projektant

Dva dana posle obrušavanja spor se preselio sa gradilišta na politički teren. Dragiša Stamenković, odbornik liste Srbija protiv nasilja u Skupštini opštine Aleksandrovac, izjavio je 31. jula da građani nemaju najosnovniju informaciju o radovima koji su im se obrušili pred kućama.

“Ona okrivljuje nama neke nepoznate ljude jer mi ne znamo ko su investitor i ni ko je projektant, a ona se poziva na odgovornost upravo tih ljudi. Ko su oni? Oni su neki fantomi, očigledno”

Zamenica “ona” u toj izjavi odnosi se na predsednicu opštine Aleksandrovac Jelenu Paunović, koja je posle obrušavanja izjavila da odgovornost snose investitor i izvođač radova i da su oni dužni da nadoknade štetu. Opština je, prema njenim rečima, apelovala da se pešački prelaz što pre vrati u funkciju.

Prema ranije objavljenim informacijama, investitor radova je javno preduzeće Putevi Srbije. Ime projektanta se u dosadašnjim saopštenjima opštine ne pominje, kao ni firma koja radove izvodi.

Zašto imena uopšte moraju da budu javna

Ovde nije reč o pukoj radoznalosti. Zakon o planiranju i izgradnji obavezuje izvođača da na gradilištu, na vidnom mestu, postavi tablu sa podacima o objektu koji se gradi, o investitoru, projektantu i izvođaču radova. Ta tabla nije formalnost nego prvi trag koji svaki oštećeni sused ima kada krene da traži naknadu.

Ako podaci na gradilištu u ulici 29. novembra stoje kako zakon nalaže, cela rasprava o “fantomima” rešava se jednom fotografijom. Ako table nema ili je nepotpuna, to je zaseban propust, potpuno nezavisan od toga šta će inspekcija utvrditi kao uzrok obrušavanja. Politički deo priče, ko koga optužuje u Skupštini opštine, tu se završava, a počinje deo koji ima papire i rokove.

Razlika je praktična i za stanare evakuisanih objekata. Odštetni zahtev se ne podnosi opštini nego investitoru i izvođaču, a da bi se podneo, oni moraju biti imenovani. Dok se to ne desi, poziv na njihovu odgovornost ostaje bez adrese.

Kuća koja je posle obrušavanja postala ugrožena

Stamenković je upozorio i na neposrednu posledicu koju obrušavanje ostavlja na okolne objekte:

“Ovde je nebezbedna pre svega privatna kuća koja je bila prilično bezbedna i udaljena od mesta događaja, ali sa ovim najnovijim događajem i ona je u velikoj opasnosti”

Ta procena nije potvrđena nalazom struke. Upravo zato je uviđaj inspekcijskih službi ključan: on treba da odgovori da li je stabilnost okolnog zemljišta narušena i u kojoj meri, i da li evakuacija dva objekta ostaje na snazi.

Šta konkretno sledi

Tri stvari se mogu meriti u danima koji dolaze, bez obzira na to kako se rasprava završi u opštinskoj sali:

• nalaz inspekcijskih službi o uzroku obrušavanja, koji do objavljivanja ovog teksta nije saopšten
• odluka o tome kada se pešački prelaz preko mosta vraća u upotrebu, jer je centar Aleksandrovca zbog zabrane presečen
• javno imenovanje investitora, projektanta i izvođača, bez čega odštetni zahtevi stanara nemaju kome da se upute

Skupština opštine Aleksandrovac zasad nije zakazala posebnu sednicu o gradilištu. Prvi zvanični dokument koji će nešto zaista razrešiti biće nalaz inspekcije, a ne izjave sa obe strane opštinske sale.