Ustavni sud se sprema za izbore, prijava protiv Petrova čeka

Predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je u petak, 31. jula, za emisiju „Uranak” televizije K1 da se sud ozbiljno priprema za naredne izbore. Tanjug je tu izjavu preneo u 12.54. Nekoliko sati ranije, u 09.56, objavljeno je saopštenje Stranke slobode i pravde da je prošlo četiri meseca otkako je ta stranka podnela krivičnu prijavu protiv Petrova, a da od tužilaštva nije stiglo nikakvo obaveštenje o tome da li je po prijavi bilo šta preduzeto.

Saopštenje je izdala Ana Gođevac, potpredsednica beogradskog odbora SSP-a, a prenele su ga agencije Beta i Fonet. Prijava je podneta zbog Petrovljevih javnih izjava da se pojedini predmeti u Ustavnom sudu stavljaju u fioku, među njima i predmeti koji se tiču parlamentarnih izbora iz decembra 2023.

„Umesto odgovora, dobili smo četiri meseca ćutanja, što pokazuje da je neko odlučio da i Petrova zaštiti tako što će našu prijavu staviti u fioku.”

Tako je Gođevac opisala odnos tužilaštva prema podnesku svoje stranke. U istom saopštenju navela je i da je „sudija Vladan Petrov javno govorio o odlaganju odluke u predmetima koji se tiču izbora iz 2023. godine”.

SSP od tužilaštva traži tri stvari:

• da saopšti da li je po prijavi preduzeta bilo kakva radnja
• da obavesti javnost u kojoj je fazi postupak
• da postupi bez odlaganja, u skladu sa zakonom

Obrazloženje koje stranka daje je kratko i opšte: jednakost pred zakonom je osnov svake pravne države i ne trpi izuzetke po funkciji.

Šta je Petrov poručio o izborima

Petrov je istog dana govorio o pripremama suda za izborni ciklus, ne pominjući prijavu protiv sebe.

„Važno je da sve institucije naše države naredne izbore dočekaju spremne. Ja kao predsednik Ustavnog suda mogu da poručim javnosti da se mi ozbiljno pripremamo za naredne izbore, u smislu da ćemo biti spremni da možda čak i unapred izađemo sa nekim jasnim stavovima u pogledu toga kada je moguće i zbog čega je moguće obratiti se Ustavnom sudu kao nekoj krajnjoj instanci.”

Najava da bi sud unapred iznosio stavove o tome kada mu se građani i stranke mogu obratiti nije formalna sitnica. Ustavni sud je poslednja adresa u izbornom sporu, posle Republičke izborne komisije i Upravnog suda, i rokovi u tom lancu se mere danima. Petrov je dodao i da su posle prethodnih izbora prijavljivane sistemske nepravilnosti koje bi trebalo ispraviti pre nego što se izborni proces okonča.

Predmet iz januara 2024. i dalje bez odluke

Opozicija je januara 2024. Ustavnom sudu podnela zahtev za poništenje parlamentarnih izbora održanih u decembru 2023. Do 31. jula 2026, dakle posle dve i po godine, sud o tom zahtevu nije odlučio. Jedini odgovor koji je stigao bilo je odbijanje u delu koji se ticao beogradskih izbora, sa obrazloženjem da gradska skupština nije bila konstituisana u trenutku kada je žalba podneta.

Poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević opisala je taj bilans za Novu 29. jula.

„Mi smo tada podneli tri zahteva, i to za poništavanje pokrajinskih, republičkih i beogradskih. Stigao je odgovor samo za beogradske.”

Sam Petrov je u aprilu 2026, u razgovoru za televiziju Nova, otvoreno govorio o mehanizmu koji opozicija sada navodi kao razlog prijave: „U Ustavnom sudu možete… neki predmet da stavite i u fioku, pa da ga ne rešavate čak u nekoliko saziva. I ja sam stavljao one koji su mi teški.” Ta rečenica je i bila povod za podnesak SSP-a.

Zašto ćutanje tužilaštva ovde nije tehnički detalj?

Krivična prijava sama po sebi ne znači ništa dok tužilaštvo ne oceni ima li osnova sumnje. Zakon, međutim, poznaje i obavezu obaveštavanja podnosioca, pa je četiri meseca bez ijedne reči podatak koji se može proveriti nezavisno od toga ko je u pravu u meritumu. Tužilaštvo se do zaključenja ovog teksta nije oglasilo o statusu predmeta, a ni Ustavni sud nije komentarisao navode iz saopštenja.

Kada se to spoji sa predmetom koji od januara 2024. stoji nerešen, dobija se slika koju ni jedna ni druga strana ne opisuje istim rečima. Vlast u tome vidi sud koji radi svojim tempom i institucionalnu pripremu za izbore. Opozicija u tome vidi predsednika suda koji je sam opisao praksu odlaganja, a zatim najavio da će sud dočekati izbore spreman.

Ovaj slučaj se uklapa u niz o kojem smo pisali proteklih nedelja. Savet REM ni iz drugog pokušaja nije izabrao predsednika, tužilaštvo je javno prozvalo sudiju Kseniju Marić zbog odbijenih naredbi za pretres, a ODIHR je zatražio punu posmatračku misiju za predstojeće izbore. Institucije koje odlučuju o izbornim sporovima ulaze u ciklus sa otvorenim pitanjima o sopstvenom radu, i to je zajednički imenilac sve tri priče.

Datum izbora još nije raspisan. Do tada, dva podatka ostaju merljiva: predmet o izborima iz decembra 2023. je u trećoj godini bez odluke, a prijava protiv predsednika suda u petom mesecu bez odgovora.