Tepić traži istragu o ugovorima DIPOS-a za državne vile

Ugovori o državnim vilama, stanovima i placevima kojima upravlja preduzeće DIPOS treba da budu predmet tužilačke provere unazad do 2012. godine, zatražila je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.

Zahtev je uputila Tužilaštvu za organizovani kriminal i antikorupcijskom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a obrazložila ga je u saopštenju u sredu, 5. avgusta. Početna godina nije izabrana nasumično, to je godina u kojoj je Srpska napredna stranka došla na vlast. Tepić je ocenila da je Vlada premijera Đure Macuta omogućila DIPOS-u, društvu sa ograničenom odgovornošću koje upravlja nekretninama u vlasništvu države, da prikrije podatke o tome da li se državna imovina i dalje prodaje bez tendera.

Šta se traži od dva tužilaštva

Tepić je precizirala da provera treba da obuhvati svaki ugovor, svaku cenu, svako ime i svaku odluku donetu u DIPOS-u od 2012. godine. Poimenično je navela dvoje ljudi koji, po njenoj oceni, treba da odgovaraju na pitanja tužilaca: aktuelnu direktorku DIPOS-a Bojanu Martinović i njenog prethodnika Đoku Krivokapića. Od njih, kako je rekla, treba tražiti objašnjenje po čijem nalogu su odobravani prodaja i zakup državnih nekretnina, ko je odlučivao o privilegovanom položaju pojedinaca i zašto je javnosti uskraćeno pravo da zna kako se raspolagalo državnom imovinom.

U saopštenju je poručila:

Zahtevamo da tužilaštvo utvrdi ko je doneo odluku da se ugovori o državnim vilama, zakupcima i cenama sakriju od javnosti i u čijem interesu je državna imovina postala tajna. Zašto građani Srbije ne smeju da znaju kome su davane i prodavane državne vile? Srpska napredna stranka i njena novopečena vlastela pred silazak sa vlasti pokušavaju da otmu sve ono što je preostalo u najelitnijem rezidencijalnom delu Beograda, dok se od građana krije ko su novi zakupci, ko vlasnici, po kojim cenama, ali i ko je odobrio odluke da kumovske veze i bliskost sa vrhom vlasti budu ulaznica za državne vile, placeve na Dedinju i građevinske dozvole.

Kao primere ljudi koji su, kako je navela, lako dolazili u posed najatraktivnijih državnih nekretnina, Tepić je pomenula Nikolu Petrovića, Slobodana Tešića, Milana Radoičića, Mohameda Dahlana i Aleksandra Kajmakovića. Dodala je da je javnost o tim slučajevima saznavala retko i uglavnom tek posle novinarskih istraživanja.

Zašto su imena zakupaca postala poverljiva?

Zato što je tako odlučeno na nivou samog preduzeća i te odluke se brane ugovornim razlozima. Podaci o tome ko danas zakupljuje preostale državne vile i po kojoj ceni vode se kao poverljivi, pa se ni imena zakupaca ni iznosi zakupnine ne mogu dobiti uvidom u javno dostupnu dokumentaciju. DIPOS je poverljivost objašnjavao obavezom preuzetom prema zakupcima i tvrdnjom da bez zaštite tih podataka ne bi mogao da vodi postupke niti da naplaćuje dugovanja.

Tu se dve strane ne razilaze oko činjenice nego oko njenog tumačenja. Da su podaci zatvoreni, ne spori niko. Sporno je da li je zatvaranje pravna nužnost ili zaklon.

Kontekst daje i istraživanje koje je Radar objavio krajem jula. Po tim podacima, od približno 40 vila koje je DIPOS izdavao pre jedanaest godina, otprilike polovina je danas u privatnom vlasništvu. Tepićkin zahtev, dakle, ne stiže na netaknut portfolio, nego na ono što je od njega preostalo.

Kakvu težinu ima ovakav zahtev

Zahtev opozicione stranke nema snagu naloga. Odluku o tome da li će se povodom njega pokrenuti predistražni postupak donosi isključivo tužilaštvo, po sopstvenoj proceni i bez obaveze da je javno obrazlaže. To znači da SSP politički efekat ostvaruje pre nego što bilo koji tužilac odgovori, jer se tema Dedinja vraća u javnu raspravu.

Ni iz DIPOS-a ni iz Vlade Srbije nije bilo javne reakcije na optužbe do objavljivanja ovog teksta. Iz Srpske napredne stranke takođe nije stigao odgovor na tvrdnju da se državna imovina rasprodaje pred kraj mandata.

Sledeći proverljiv korak je jednostavan: dan kada neko od dva tužilaštva potvrdi da je zahtev zaveden i da po njemu postupa. Dok se to ne dogodi, u pitanju je saopštenje, ne istraga.