Petrov brani pravosudne zakone i kritikuje tempo EU puta

Predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov rekao je 7. avgusta na televiziji Pink da poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić zaslužuje jedan poseban orden za hrabrost zato što je predložio izmene seta pravosudnih zakona. Prve prenete izjave iz tog gostovanja objavljene su istog jutra u 9.37.

Reč je o setu koji je Skupština Srbije usvojila početkom 2026. godine po Mrdićevom poslaničkom predlogu, pa ga je potom menjala po preporukama Venecijanske komisije, savetodavnog tela Saveta Evrope. Petrov je govorio prvi put pošto je to telo pozitivno ocenilo nacrte izmena i dopuna koje je Srbija pripremila posle urgentnog mišljenja iz aprila.

Ocenu samih zakona Petrov nije ublažio.

Mrdićevi zakoni su, to je i Venecijanska komisija rekla, u jednom delu bili napredak, u jednom delu nazadovanje u odnosu na one standarde koje smo postigli ustavnim amandmanima i pravosudnim zakonima iz 2023. godine. I tu je tačka, tu više nema prostora za interpretaciju.

Zasluge za pozitivan ishod pripisao je angažovanju predsednice Skupštine Ane Brnabić i uključivanju pravnih stručnjaka u usaglašavanje teksta. Petrov je i sam član Venecijanske komisije ispred Republike Srbije, uz redovnu profesuru na Pravnom fakultetu u Beogradu, pa po novim pravilima tog tela nije smeo da prisustvuje delu plenarne sednice na kojoj se raspravljalo o mišljenju za njegovu zemlju.

Šta je Venecijanska komisija zamerila Mrdićevim zakonima

Glavna zamerka nije bila sadržinska nego proceduralna. Postupak donošenja zakona nije bio dovoljno transparentan, što je Petrov nazvao nespornim, uz ocenu da je taj propust u drugoj fazi, posle urgentnog mišljenja, značajno popravljen.

Od devet konkretnih preporuka iz aprilskog mišljenja, po Petrovljevim rečima, osam je ispunjeno u potpunosti, dok je kod jedne preostalo tehničko usaglašavanje oko tužilaca kojima je upućivanje prekinuto po sili zakona. Suštinom izmena smatra jačanje Visokog saveta tužilaštva, koje sada odlučuje o privremenim upućivanjima javnih tužilaca, poslu koji je ranije bio u rukama Vrhovnog javnog tužioca kao pojedinca.

Ista zamerka koju je izrekao u januaru

Ovo nije prvi put da Petrov govori o Mrdićevim zakonima na Pinku. Krajem januara 2026 ocenio je da je Mrdić napravio grešku time što za svoj predlog nije zatražio mišljenje Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, uz napomenu da poslanici inače treba češće da predlažu zakone.

Pa neka to mišljenje bude i negativno. Još bolje, možda ne bi dali uopšte nikakvo mišljenje. Onda se odmah sa tim ide u javnost i kaže: ‘Evo, gledajte ljudi, pa ovi ne rade svoj posao’.

Sedam meseci kasnije ispostavilo se da je upravo izostanak tog mišljenja bio jedna od glavnih proceduralnih primedbi Venecijanske komisije. Zato Petrov sada, uoči povratka izmena u skupštinsku proceduru, traži da se sa usvajanjem ne žuri i da se mišljenje nadležnih pravosudnih saveta ovog puta zatraži, jer dan ili dva, kako kaže, suštinski ništa ne znače.

Klaster koji se nije otvorio

Drugi deo Petrovljevog gostovanja bio je oštriji prema evropskom putu. Podsetio je da se pre petnaestak do dvadesetak dana govorilo o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unijom i da do toga nije došlo.

Mi smo u tom delu ispunili zaista tako mnogo u kratkom periodu, da je do pre 15-20 dana bilo priče da će se otvoriti taj famozni Klaster 3. Na žalost, do toga nije došlo. Ne treba očajavati. Jednostavno, odavno je jasno da je proces evropskih integracija na prvom mestu politički proces.

Njegov zaključak je da do proširenja neće doći pre nego što se sama Unija reformiše i da Srbija napredak u vladavini prava više ne treba da vezuje za otvaranje novih poglavlja. Kao argument je uzeo Crnu Goru.

Šta nama vredi i da otvorimo još po neki, kako ja kažem, klasterčić ako suštinski nismo bliži punopravnom članstvu u EU? Pogledajte Crnu Goru, pa oni se ubiše da ispune i sve što im je traženo i što nije i valjda su među državama, ako ne i prva, koja formalno napreduje na tom putu. A ko im garantuje kada će i da li ući u EU? Mi ne treba da vezujemo naše napredovanje u vladavini prava za te toliko formalne uslove.

Poređenje sa Podgoricom je politički odabrano. Crna Gora je zatvorila najveći broj poglavlja među kandidatima, pa se ista brojka može čitati i kao dokaz da formalni napredak ne donosi datum ulaska, i kao dokaz da se do njega uopšte i stiže ispunjavanjem uslova.

Sledeći korak je konkretan: finalni tekst mišljenja Venecijanske komisije objavljuje se na sajtu tog tela, a zatim ide u Skupštinu Srbije, gde Vlada tek treba da uputi predlog izmena. Tek tada će se videti da li će se mišljenje pravosudnih saveta zatražiti pre glasanja ili će se ponoviti januarski scenario.