Petrov o prisluškivanju studenata: nemate šta da krijete

Predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov, inače i profesor ustavnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, oglasio se 4. septembra 2026. godine o navodima da je najmanje 14 studenata u blokadi, aktivista i opozicionih političara bilo meta naprednog špijunskog softvera, među njima navodno i Pegasusa. Gostujući u jutarnjem programu „Novo jutro” na televiziji Pink, Petrov je odbio da tu vrstu nadzora nazove špijuniranjem, uz obrazloženje da se špijunira država, ne pojedinac.

„Pa, nije to špijuniranje, špijunirate državu. Vi možete da špijunirate, recimo, Ustavni sud, predsednika Ustavnog suda, predsednika Republike, neke sektore u državi, i tako dalje. Ovo može da bude neko neovlašćeno, eventualno snimanje, prisluškivanje, i tako dalje”, rekao je Petrov, i dodao rečenicu koja je dodatno umanjila težinu slučaja: „Ako je uopšte toga bilo.”

Reč je o prvom domaćem zvaničnom komentaru na aferu otkako se o njoj, prema ranijim informacijama, oglasio i Kongres Sjedinjenih Američkih Država. Povod je bila konferencija za novinare na kojoj su studenti u blokadi izneli da im je na telefone ubačen napredni špijunski softver. Prema njihovim navodima, SHARE Fondacija je utvrdila da je najmanje početkom 2026. godine najmanje 14 ljudi iz njihovih operativnih timova i iz redova opozicije bilo targetirano, a nalaze su dodatno proveravale međunarodne laboratorije za digitalnu forenziku Citizen Lab i Security Lab organizacije Amnesty International.

Ko je, po Petrovu, kriv za prisluškivanje

Predsednik Ustavnog suda otišao je korak dalje od same terminološke ograde i osporio da iza eventualnog nadzora stoji država Srbija, uz napomenu da se to pitanje može razrešiti isključivo pred sudom.

„Moguće je da ih je neko i prisluškivao, a ko kaže da ih je prisluškivala država Srbija? To samo u sudskom postupku može da se utvrdi.”

Petrov se pritom oslonio na objašnjenje Bezbednosno-informativne agencije, koja je dan ranije, 3. septembra, odbacila navode studenata i ocenila ih kao „obični trivijalni senzacionalizam”, povezujući ih sa delovanjem pojedinaca i organizacija koje, po njenoj oceni, rade u interesu stranih službi. Predsednik Ustavnog suda je rekao da je „čovek države” i da zato prvi poklanja poverenje zvaničnim objašnjenjima, dodajući da ni sam ne sumnja da je pod prismotrom.

„Ja prvi polazim od toga da me verovatno slušaju razni.”

Zašto bi se neko brinuo ako nema šta da krije

Najspornija rečenica Petrovljevog gostovanja stigla je kada je pojedinačno pravo na privatnost doveo u vezu sa ponašanjem onih koji su, prema njegovim rečima, izloženi nadzoru.

„E sad, znate kako, ako nemate šta da posebno krijete, pogotovo u vidu nasilnog delovanja, ponašanja koje ima krivičnopravne posledice i tako dalje, zašto biste se vi brinuli da li vas neko prisluškuje ili ne?”

Predsednik Ustavnog suda je pri tom naveo da ne spori postojanje prava na ljudsko dostojanstvo i da neovlašćeno snimanje jeste krivično delo, ali je celu rečenicu, kao i u delu o državi, uslovio dodatkom da nadzora možda uopšte nije ni bilo.

Reakcije studenata i SRCE

Odgovor je stigao isti dan. Studenti u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu su preko naloga @blokadapravni na mreži X Petrovljevu izjavu prokomentarisali jednom rečju.

„Sramotno.”

Stranka SRCE otišla je znatno dalje u oceni, nazvavši Petrovljev nastup skandaloznim i „retorikom Vučićevog totalitarizma”. Stranka je podsetila da član 41 Ustava Republike Srbije jemči nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja, uz odstupanja dozvoljena isključivo na osnovu sudske odluke i isključivo radi vođenja krivičnog postupka. SRCE se pozvala i na članove 143 i 144 Krivičnog zakonika, koji neovlašćeno prisluškivanje i snimanje tretiraju kao teška krivična dela, i ocenila da predsednik Ustavnog suda, relativizujući ta dela, postaje „direktni saučesnik u suspendovanju pravne države”.

Petrov, ustavni sud i afera sa špijunskim softverom protiv studenata tako su, umesto da se smire posle demantija BIA, ostali u središtu političkog spora manje od dva meseca pred najavljene vanredne parlamentarne izbore, za koje se prema nezvaničnim informacijama pominje datum 25. oktobar. Sam Petrov je, u istom gostovanju, te izbore nazvao „istorijski važnim” i pozvao sve političke aktere da unapred prihvate njihov rezultat, ali su njegove reči o prisluškivanju studenata te ocene u javnosti gotovo potpuno zasenile.