Macut: struje ima, sledi kritičnih dvadesetak dana
Premijer Đuro Macut poručio je da je energetski sistem stabilan, ali da naredne tri nedelje nose najveći pritisak: niski vodostaji, vrućina i povećana potrošnja struje.
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut obratio se u petak, 31. jula, posle podne javnosti povodom pritiska na elektroenergetski sistem i poručio da struje ima dovoljno, ali da narednih dvadesetak dana traži oprez u potrošnji. To je prva ocena Vlade o stanju sistema otkako je zemlju zahvatio dugotrajan toplotni talas, a vodostaji reka pali na izuzetno niske vrednosti.
“Naš energetski sistem je stabilan”, naveo je Macut i dodao: “Naša zemlja, u ovom trenutku ima dovoljno električne energije.”
Kao razloge pritiska premijer je naveo tri stvari koje se poklapaju:
- dugotrajan toplotni talas
- izuzetno niske vodostaje
- povećanu potrošnju električne energije
Reč je, precizirao je, o problemu koji ne pogađa samo Srbiju.
“Dugotrajan toplotni talas, izuzetno niski vodostaji i povećana potrošnja električne energije su ozbiljan izazov ne samo za Srbiju, već za ceo region.”
Ta ograda ima svoju težinu. Kada sve zemlje u okruženju u isto vreme troše više, manje je i onoga što bilo ko od njih može da ponudi susedu, pa se domaći sistem oslanja na sopstvenu proizvodnju više nego u godini sa normalnim letom.
Zašto su hidroelektrane na udaru
Suša i vrućina najpre udare na deo sistema koji zavisi od vode. Macut je rekao da hidroelektrane zbog smanjenih dotoka rade u otežanim uslovima i da je proizvodnja električne energije pod dodatnim pritiskom.
Stanje, prema njegovim rečima, svakodnevno prate tri adrese: Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije i resorno ministarstvo. Nijedna od njih do sada nije najavila ograničenja u isporuci.
O niskim vodostajima na Dunavu i o toplotnom talasu koji ne popušta pisali smo prethodnih dana. Ono što je petak doneo jeste da je te dve teme prvi put spojio neko iz vrha izvršne vlasti, i to sa rokom.
Šta se konkretno traži od građana?
Dve stvari, obe iz domaćinstva. Prva je gašenje uređaja koji se ne koriste, druga odgovorno korišćenje klima-uređaja. Premijer je pri tome povukao granicu i rekao da apel ne znači da neko treba da se odrekne osnovnih potreba ili komfora.
“svaki ušteđeni kilovat znači veću sigurnost za ceo sistem”, poručio je Macut.
Vlada nije navela nikakvu meru koja bi štednju činila obaveznom, niti je pomenula poskupljenje, isključenja po redosledu ili ograničenja za privredu. Apel je ostao apel.
Iz Vlade je poručeno i da građani neće trpeti posledice vremenskih prilika. Kako bi ta garancija bila pokrivena ako pritisak na sistem poraste, u obraćanju nije objašnjeno, kao ni to da li se ona odnosi i na cenu struje za domaćinstva.
Rok koji ističe sredinom avgusta
Najkonkretnija stvar u celom obraćanju je vremenski okvir. Macut je kao kritičan naveo narednih dvadesetak dana, što računajući od petka vodi do oko 20. avgusta.
Taj datum nije proizvoljan. Do tada traje period u kome se poklapaju najviše dnevne temperature, najniži letnji dotoci u akumulacije i godišnji vrh potrošnje zbog klima-uređaja. Posle njega pritisak na sistem obično popušta sam od sebe, bez ijedne odluke Vlade.
Ostaje pitanje brojki. O proizvodnji, uvozu i dnevnim vrhovima potrošnje u petak nije saopšten nijedan podatak, pa se ocena o stabilnosti sistema za sada meri samo rečju premijera. Ako pritisak potraje, sledeći korak logično pripada Elektroprivredi i Elektromreži, koje jedine imaju cifre.
