Pantelej treće veče na ulici zbog trase brze pruge

Stanari niške gradske opštine Pantelej izašli su tri večeri zaredom na ulice svog naselja i traže izmenu trase brze pruge koja bi, po važećem planu, prošla kroz naseljeni deo tog dela Niša. Okupljanja su počela u četvrtak u 19 časova na Somborskom bulevaru, nastavljena u petak u 18 časova u Humskoj ulici, a u subotu u 18 časova ljudi su se vratili na Somborski bulevar, kod trećeg kružnog toka.

Ono što tri večeri okupljanja izdvaja od ranijih jeste da je na obraćanja stanara reagovala Evropska banka. Sastanak sa njenim predstavnicima zakazan je za utorak, a organizatori navode da je to jedina institucija koja im se do sada javila otkako su zahteve poslali na više adresa. Trasa brze pruge kroz Pantelej time iz lokalnog spora prelazi u razgovor sa institucijom koja stoji iza finansiranja infrastrukturnih projekata u regionu.

Šta tačno traže stanari Panteleja?

Zahtevi koje organizatori ponavljaju na svakom okupljanju su konkretni i ne tiču se odustajanja od pruge kao takve:

• uvid u studiju izvodljivosti i u procenu bezbednosti prolaska teretnih vozova kroz naselje
• nova javna prezentacija projekta, jer prvu, kako tvrde, većina stanara nije ni videla
• sastanak sa direktorom Železničke infrastrukture Srbije u Nišu
• izmeštanje teretnog saobraćaja na obilaznicu, kao rešenje koje sami predlažu

Prva stavka je zapravo osnov cele priče. Stanari ne traže da vide crtež trase, nego dokument koji odgovara na pitanje šta se dešava kada kompozicija sa teretom prolazi na desetak metara od ulaza u zgradu. Iz Železničke infrastrukture Srbije, prema navodima organizatora, odgovora na zahtev za novu prezentaciju još nema.

Od jednog koloseka do četvrtog

Do 2021. godine kroz taj deo Panteleja išao je jedan kolosek. Planom su predviđena još dva, a u međuvremenu se u dokumentaciji pominje i četvrti. Razlika između jednog i četiri koloseka nije samo brojka na papiru, nego širina pojasa koji se mora osloboditi i broj kompozicija koje dnevno prolaze pored stanova.

Organizatori pominju i da su u poslednje vreme u blizini planirane trase primetili iskopavanja i bušenja, iako im, kako kažu, niko nije objasnio šta se tim radovima utvrđuje. To je i razlog zbog kog su okupljanja iz razgovora sa komšijama u četvrtak prerasla u blokadu bulevara u subotu.

Peticija i komšije koje su tek sada saznale

U toku je prikupljanje potpisa za peticiju protiv postojećeg urbanističkog rešenja. Organizatori navode podatak koji o samom projektu govori više od svake izjave: veliki broj stanara je tek tokom potpisivanja prvi put čuo da bi pruga trebalo da prođe blizu njihovih zgrada.

Jedna od organizatorki je Marija Mitrović, stanarka Panteleja, koja je objasnila da su okupljanja i zamišljena tako da se vide i čuju, kako bi prolaznici pitali o čemu je reč i tako saznali za projekat. Na protestu je bio i Mića Jevtić, šef odborničke grupe „Dr Dragan Milić” u Skupštini Gradske opštine Pantelej, koji je poručio da ljudi treba da čuju šta se sprema u njihovom naselju i da se okupljanja organizuju da bi komšije videle da promena rešenja nije nemoguća.

Šta sledi posle utorka

Krajem jula pisali smo da se otpor trasi brze pruge u Nišu proširio na dve gradske opštine. Za nedelju dana priča je otišla korak dalje: umesto da odgovor stigne iz grada ili od investitora, prvi sagovornik stanara postaje strana finansijska institucija.

Sastanak u utorak zato nije formalnost. Ako predstavnici Evropske banke od stanara čuju da javna prezentacija projekta nije održana onako kako propisi predviđaju, pitanje procedure vraća se na sto pre nego što se stigne do bilo kakvih radova. Do tada, jedini dokument koji stanari Panteleja imaju u rukama je peticija koju sami potpisuju.