Demokrate traže objavljivanje nacrta zakona o obrazovanju

Nacrt izmena zakona o obrazovanju nije dostupan javnosti, a reprezentativnim sindikatima je za izjašnjavanje ostavljeno svega dva dana, tvrdi Odbor za obrazovanje Demokratske stranke. Saopštenje je objavljeno 3. avgusta, na sredini letnjeg raspusta.

Reč je o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisu koji uređuje rad celog školskog sistema i neposredno određuje prava, obaveze i položaj učenika, roditelja i zaposlenih u prosveti. Demokratska stranka navodi da Ministarstvo prosvete, na čijem je čelu Dejan Vuk Stanković, nije objavilo ni sastav radne grupe koja radi na izmenama ni imena predlagača pojedinih rešenja.

“Kukavički pokušaji da se izmene kakvim se ograničavaju i umanjuju prava učenika, zaposlenih i roditelja proguraju na mala vrata u toku godišnjih odmora”, navodi se u saopštenju Odbora za obrazovanje Demokratske stranke.

Stranka je istim saopštenjem pozvala prosvetne radnike, roditelje i javnost da ne pristanu na izmene o kojima se, kako je napisala, do sada samo spekulisalo. Kao sporne je imenovala dve stvari, ograničavanje prava učenika na udruživanje i organizovanje i pokušaj kontrole saveta roditelja kroz smanjenje broja članova, ali bez navođenja konkretnih odredbi.

Dva dana usred godišnjih odmora

Rok koji je Demokratska stranka stavila u prvi plan tiče se sindikata. DS je zatražila od reprezentativnih sindikata u prosveti da javno kažu da li su imali uvid u ceo tekst nacrta, da li je članstvo upoznato sa predloženim rešenjima i da li nameravaju da prihvate predloge Ministarstva. Rok za izjašnjavanje, tvrdi ta stranka, iznosio je dva dana, u trenutku kada je većina članstva na godišnjem odmoru.

Sličan podatak, sa nešto drugačijom brojkom, izneo je poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović. On je saopštio da je predlog izmena dostavljen samo odabranim sindikatima i da im je dat rok od 48 sati.

“Tokom letnjeg raspusta, bez javne rasprave i uz nezvaničnu najavu usvajanja pre samog početka školske godine”, naveo je Mitrović opisujući okolnosti u kojima se nacrt priprema.

Odgovor Ministarstva prosvete na ove navode za sada izostaje, a nacrt nije objavljen ni na jednom zvaničnom mestu.

Šta se, prema navodima, menja u nacrtu?

Konkretne odredbe o kojima se govori ne dolaze iz saopštenja Demokratske stranke. Nabrojao ih je Zeleno-levi front, pozivajući se na pisanje portala Zelena učionica, a prenela ih je Mašina. Prema tim navodima, nacrt bi:

• ukinuo učenicima opšte pravo da se samoinicijativno organizuju van učeničkog parlamenta, dakle bez debatnih klubova, sekcija i neformalnih inicijativa pokrenutih odozdo
• sveo savet roditelja na osam članova, bez obzira na broj odeljenja u školi
• sužio ovlašćenja tog tela nad školskim programom, finansijama i izborom udžbenika
• uveo mogućnost gubitka licence za nastavnika koji ne sprovodi obrazovno-vaspitni rad
• uredio uslove za razrešenje članova školskih odbora i uveo prinudni premeštaj učenika kao vaspitnu meru

Ove brojke i mere ne pojavljuju se u tekstovima koji prenose saopštenje Demokratske stranke. Razlika je bitna, jer se u javnoj raspravi o dokumentu koji niko nije video lako meša ono što je stranka rekla sa onim što je neko drugi pročitao.

Iz Zeleno-levog fronta su najoštriji upravo oko saveta roditelja.

“Obim ovog tela će biti umanjen, a direktorima se daje moć da odlučuju ko će ga na kraju činiti. Iz dosadašnje aktivne uloge u odlučivanju o školskom programu, finansijama i izboru udžbenika, ovo telo i roditelji koji ga čine će se novim izmenama transformisati u puki dekor obrazovnog sistema”, navodi se u saopštenju te stranke.

Srpske novine su o sužavanju ovlašćenja saveta roditelja nad udžbenicima i školskim novcem već pisale, i tada je izostao odgovor na pitanje kako bi se osam ljudi biralo umesto dosadašnjih predstavnika odeljenja. To pitanje i dalje visi.

Aritmetika koja se lako proverava

Zakon danas propisuje da savet roditelja čini po jedan predstavnik svakog odeljenja, izabran većinom glasova roditelja tog odeljenja. Ako bi gornja granica bila osam, svaka škola koja ima više od osam odeljenja imala bi manji savet nego danas, a razlika bi rasla sa veličinom škole. U velikim gradskim školama to nije korekcija, to je promena tela koje odlučuje.

Način izbora tih osam ljudi, prema navodima Zeleno-levog fronta, nacrtom nije razjašnjen. Upravo tu se otvara prostor za primedbu koju ta stranka iznosi, da bi odluku o sastavu praktično preuzeo direktor.

Kalendar je ono što ovoj priči daje težinu. Do početka nove školske godine, 1. septembra, ostalo je manje od mesec dana, a saveti roditelja se konstituišu na startu školske godine. Ako izmene budu usvojene pre tog datuma, prvi saveti po novim pravilima biraju se odmah, pre nego što je bilo ko od roditelja stigao da pročita zakon po kome se biraju.

Demokratska stranka zato traži jednu konkretnu stvar, objavljivanje nacrta. Dok se to ne dogodi, o zakonu o obrazovanju se raspravlja preko posrednika, a rok od dva dana teče.