IRI: korupcija prvi problem, studentska lista sa 46 odsto
Međunarodni republikanski institut objavio je merenje sa terena od 27. maja do 24. juna: korupciju kao najveći problem navodi 22 odsto ispitanika, a 46 odsto bi razmotrilo studentsku listu.
Merenje javnog mnjenja koje je Međunarodni republikanski institut (IRI) objavio danas rađeno je na terenu od 27. maja do 24. juna 2026, na uzorku od 1.502 punoletna građanina Srbije. Tri četvrtine ispitanika anketirano je telefonom, ostatak preko onlajn panela, uzorak je ponderisan prema popisu iz 2022, a deklarisana margina greške iznosi 2,6 procentna poena. Američki institut rezultate za države Balkana objavljuje godinama, pa se brojke mogu čitati u nizu, a ne kao izolovan snimak.
Osnovna slika je stagnacija. Da se stvari u Srbiji kreću u lošem smeru misli 49 odsto ispitanika, da idu u dobrom 41 odsto. U merenju istog instituta iz maja i juna prošle godine odnos je bio 51 prema 44, što je pomeranje unutar granica koje ne dozvoljavaju da se govori o zaokretu u bilo kom pravcu.
Korupcija je reč koja se ponavlja u tri odgovora
Na pitanje šta je najveći problem sa kojim se zemlja suočava, korupciju navodi 22 odsto ispitanika i to je ubedljivo najbrojnija grupa. Iza nje stoje vlast i vladajuća stranka, odnosno loša politička situacija, sa devet odsto, ekonomska situacija i skupoća sa osam odsto, i studentski protesti sa pet odsto.
Ista reč se vraća kada se pitanje suzi na vladajuće stranke. Tada korupciju kao njihov najveći problem navodi 35 odsto ispitanika, dakle znatno više nego kada se pitanje odnosi na državu u celini. Ostale zamerke su daleko iza:
- loši kadrovi, devet odsto
- nejedinstvo stranke, četiri odsto
- centralizacija moći, četiri odsto
- odvojenost od problema građana, četiri odsto
Vraća se i u ekonomskom delu istraživanja. Kao ono što bi najviše popravilo privredu, borbu protiv korupcije navodi 38 odsto ispitanika, a povećanje plata i penzija 23 odsto. Ocena sopstvenog domaćinstva pritom nije crna: sedam odsto ga opisuje kao veoma dobro, 60 odsto kao uglavnom dobro, 24 odsto kao uglavnom loše i sedam odsto kao veoma loše. Ljudi, dakle, ne prijavljuju ličnu materijalnu propast, nego sistemski problem koji vide iznad sebe.
Stiven Niks, viši direktor za Evropu i Evroaziju u IRI-ju, komentarisao je nalaze rečenicom da je „duboka polarizacija u Srbiji očigledna kroz čitavo istraživanje”.
Šta zapravo meri onih 46 odsto za studentsku listu
Na pitanje da li bi razmotrili glasanje za studentsku izbornu listu ukoliko bi je studenti formirali, 46 odsto ispitanika kaže da bi, a 40 odsto da ne bi. Među građanima koji traže korenite promene taj udeo je 76 odsto, a među onima koji direktno podržavaju proteste 89 odsto.
Vredi razdvojiti dve stvari koje se lako pomešaju. Prvo, podrška samim protestima je gotovo prepolovljena javnost: 42 odsto ih podržava, 41 odsto ne podržava, a u uzrastu od 18 do 35 godina podrška raste na 57 odsto. Drugo, pitanje o listi je hipotetičko i mereno je pre nego što ijedna takva lista postoji na glasačkom listiću. O studentskom udruženju sa objavljenim statutom pisali smo ranije, ali udruženje nije izborna lista, i put od jednog do drugog ide preko potpisa, kandidata i raspisanih izbora.
Spremnost da se izađe na birališta je pritom visoka. Da bi vrlo verovatno glasali kaže 68 odsto ispitanika, još 15 odsto da bi verovatno glasali. Taj podatak je za sve aktere važniji od bilo kog rejtinga, jer visoka najavljena izlaznost menja aritmetiku i vlasti i opoziciji.
Opozicione stranke iz istog istraživanja ne izlaze bolje. Kao njihove najveće mane građani navode slabo liderstvo, 13 odsto, nedostatak jedinstva i fragmentaciju, 12 odsto, i nepostojanje jasnog programa, 10 odsto.
Evropska unija: podrška bez očekivanja
Na referendumu o članstvu u EU za bi glasalo 46 odsto ispitanika, protiv 29 odsto. Zanimljiviji je deo o tome ko koči proces. Da vlada približava Srbiju članstvu misli 17 odsto, da vlada to ne želi ili nije u stanju 33 odsto, a da EU ne želi Srbiju kao članicu 40 odsto. Većina, dakle, ne veruje da se pregovori kreću, ali se ne slaže oko toga na čijoj su strani kočnice.
U šta bi građani ulagali novac
Odgovori na pitanje o državnim ulaganjima idu mimo tema koje dominiraju u kampanjama:
- poljoprivreda, 37 odsto
- zdravstvo, 22 odsto
- obrazovanje, 17 odsto
- industrija i proizvodnja, 13 odsto
- infrastruktura, četiri odsto
- informacione tehnologije i inovacije, tri odsto
Infrastruktura i tehnologija, dve stavke koje se najčešće pominju u vladinim najavama, zajedno skupljaju sedam odsto. To je razlika koju ni jedna strana ne može da pripiše metodologiji, jer je unutar istog uzorka i istog pitanja.
Rasporedi iz ovog merenja postaće proverljivi tek na prvom izbornom ciklusu koji bude raspisan. Do tada ostaje jedan podatak koji se ne tumači lako: korupcija je prvi odgovor i na pitanje o državi, i na pitanje o vladajućim strankama, i na pitanje o privredi.
