Crta: Studentska lista 44,9 odsto, SNS 35,7 odsto
Istraživanje Crte i Stanfordove Democracy Action Lab pokazuje Studentsku listu skoro deset poena ispred SNS-a, uz poverenje u instituciju predsednika prepolovljeno za tri godine.
- Među opredeljenim biračima Studentska lista ima 44,9 odsto, SNS 35,7 odsto, SPS 3,8 odsto, a ostali su ispod cenzusa.
- Poverenje u instituciju predsednika palo je na 35 odsto, sa 60 odsto koliko je iznosilo u februaru 2023.
- Podrška protestima stabilna je na oko 60 odsto još od aprila 2025.
- Terenski rad rađen je od 10. do 24. juna, licem u lice, na uzorku od 2.324 punoletna građanina.
Organizacija Crta i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stanford objavili su 15. jula zajedničko istraživanje javnog mnjenja u kojem Studentska lista ima 44,9 odsto podrške među opredeljenim biračima, a Srpska napredna stranka 35,7 odsto. Socijalistička partija Srbije stoji na 3,8 odsto, dok su sve ostale liste ispod cenzusa.
Reč je o uzorku od 2.324 punoletna građanina Srbije, ispitanog licem u lice, na terenu, u periodu od 10. do 24. juna 2026. Opredeljeni birači čine 70 odsto uzorka. Politički neopredeljenih je 12 odsto, a devet odsto ispitanika kaže da uopšte ne bi izašlo na glasanje.
Razlika od skoro deset poena nije jedini nalaz koji zaslužuje pažnju. Poverenje u instituciju predsednika Republike iznosi 35 odsto. U februaru 2023. isto to poverenje merilo se na 60 odsto. Za tri godine, dakle, prepolovljeno je.
Poverenje u institucije klizi već tri godine
Vlada ima poverenje 34 odsto ispitanika, Skupština 31 odsto. Nasuprot njima stoje ustanove koje se u srpskoj javnosti retko posmatraju kao politički akteri: državni univerziteti sa 71 odsto i Srpska pravoslavna crkva sa 64 odsto. Raspon između univerziteta i Skupštine je 40 poena, i on je verovatno najrečitiji podatak celog istraživanja.
Podrška protestima drži se na oko 60 odsto još od aprila 2025, što je za jedan javni pokret neuobičajeno dug plato. Zabrinutost zbog upotrebe policijske sile prema demonstrantima izražava 62 odsto ispitanika. Korupciju kao ozbiljan problem vidi više od polovine građana.
Ono što izborni ciklus čini nepredvidivim jeste odnos prema samom demokratskom okviru. Da je demokratija najbolji sistem vladavine smatra 85 odsto pristalica Studentske liste i samo 38 odsto birača SNS-a. Ta razlika od 47 poena znači da dva bloka ne biraju samo između lista, nego i između različitih predstava o tome čemu izbori uopšte služe.
Koliko je ovaj nalaz izdržljiv?
Na dva mesta treba biti oprezan. Prvo, terenski rad završen je 24. juna, pre najnovijeg talasa blokada. Sve što se u međuvremenu dogodilo na ulicama nije ušlo u ove brojeve, a iskustvo prethodnih meseci pokazuje da se u kratkim intervalima raspoloženje ume pomeriti u oba smera.
Drugo, sam merilac je predmet spora. Vlast i provladini mediji rutinski osporavaju Crtu kao nevladinu organizaciju blisku opoziciji i njene nalaze odbacuju kao naručene. Crta uzvraća da objavljuje metodologiju, veličinu uzorka i period prikupljanja podataka, što je u ovom slučaju i učinjeno, i da je saradnja sa Stanfordom dodatna kontrola kvaliteta. Nezavisne provere ovog konkretnog uzorka za sada nema.
Vredi dodati i ono što istraživanje samo naglašava: građani informisani preko provladinih medija, uključujući javni servis, imaju gotovo dijametralno suprotne stavove o demokratiji, korupciji i institucijama od onih koji prate kritički orijentisane medije ili se informišu preko društvenih mreža. Dve javnosti, dva skupa činjenica, jedan birački spisak.
Anketa nije izborni rezultat i nijedno merenje mesec dana pre bilo kog zvaničnog poziva na glasanje ne obavezuje nikoga. Ali trend poverenja u institucije nije jednokratan nalaz, on se u Crtinim merenjima ponavlja od 2023, i to je podatak koji stranački vrhovi na obe strane teško mogu da ignorišu.
Da li vas više iznenađuje razlika između dve liste ili to što univerzitetima veruje dvostruko više građana nego Skupštini?
