Ko nosi studentsku listu, to je sada pravo pitanje
Spor oko nosioca liste i računica 46 prema 29 vredniji su od svake priče o datumu izbora, jer odlučuju da li opozicija uopšte izlazi kao jedno.
- Spor oko nosioca liste, Đokić protiv Lompara, postao je glavni nerv vikenda.
- Faktor plus u maju daje SNS preko 46 odsto, studentsku listu ispod 29 odsto.
- Računica 46 prema 29 prevrne se tek na vrlo visokoj izlaznosti, ne sama od sebe.
- Lista postaje konačna tek kad se izbori raspišu, pa se sastavlja u prazno.
U redu u banci, pre nekoliko dana, dvojica ljudi pred mnom raspravljala su o tome ko bi trebalo da bude prvi na studentskoj listi. Ne o tome kada su izbori. O imenu. Toliko je taj spor sišao s televizije u svakodnevni govor da se vodi i dok čekaš da platiš račun za struju.
A to mnogo govori. Posle megaskupa na Slaviji 23. maja, kada je Arhiv javnih skupova procenio preko 100.000 ljudi, a direktor policije Dragan Vasiljević naveo brojku od 34.300, najvažniji nerv nije postao datum glasanja. Postalo je pitanje ko nosi listu, i da li ta lista uopšte može da se sastavi pre nego što se izbori formalno raspišu.
Zašto je nosilac važniji od datuma izbora?
Zato što datum bira vlast, a nosioca bira opozicija, i samo jedan od ta dva poteza ona kontroliše. Aleksandar Vučić je već ponudio dilemu, 12. jul ili jesen, i najavio skup oko Vidovdana, 27. juna. To je njegova poluga, tajming. Druga strana ima samo jednu polugu koja vredi, a to je da izađe kao jedno.
Spor Vladan Đokić protiv Milo Lompar zato nije tehnikalija. Rektor Đokić tvrdi da se ne bavi politikom, dok se oko njega kao moguća imena pominju Dejan Bodiroga, Dejan Šoškić i Nemanja Vidić. Svako od tih imena nosi drugačiju publiku. Izbor nosioca je, u stvari, izbor koju Srbiju lista zove na glasanje.
Može li se lista praviti dok izbora još nema?
Formalno, ne sasvim. Lista postaje konačna tek kada se izbori raspišu, pa svaka današnja svađa oko prvog mesta liči na deljenje kože dok je medved još u šumi. Ali politički, da, jer se publika gradi mesecima unapred, a ne onog dana kada RIK otvori rok.
Tu je i hladna aritmetika. Faktor plus u maju daje SNS preko 46 odsto, a studentsku listu ispod 29 odsto. Ta razlika se ne briše govorom sa bine. Ona se briše samo na jedan način, kroz izlaznost koja je toliko visoka da menja sastav samog birača.
Analitičar Dragomir Anđelković u Vremenu kaže ono što se u kampovima nerado izgovara naglas:
Vučićevu sreću kvari činjenica da je svestan da je drastično izgubio podršku većinske Srbije.
Ako je to tačno, onda je svaki dan potrošen na spor oko nosioca poklon protivniku. Jer računica 46 prema 29 ne čeka da se opozicija dogovori. Ona radi sama, u korist onoga ko ima vremena.
Postoji i kontra-argument, koji sam moram da unesem. Možda spor oko nosioca nije gubljenje vremena, nego nužno bolno rađanje liste koja ima koalicioni kredibilitet. Lista sastavljena na brzinu, oko jednog imena nametnutog odozgo, pukla bi već u prvoj nedelji kampanje. U toj logici, svađa sada jeftinija je od raspada kasnije.
Vratimo se onoj dvojici u redu za šalter. Oni se nisu svađali oko datuma, jer datum dolazi spolja, kao vreme. Svađali su se oko imena, jer ime je jedino što biraju sami. I možda je upravo to pravo merilo ovog trenutka, ne kada će se glasati, nego da li će dotad postojati neko za koga vredi izaći.
A vi, da li je za vas važnije kada su izbori ili ko stoji na vrhu liste?
