Samofalov: Evropski put Srbije stao zbog izostanka reformi

Međunarodni sekretar Stranke slobode i pravde Konstantin Samofalov ocenio je u saopštenju objavljenom u ponedeljak, 10. avgusta, da je za zastoj na evropskom putu Srbije odgovoran lično predsednik Aleksandar Vučić. Povod je Vučićeva ocena, izneta dan ranije posle susreta sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, da su male šanse da se Srbija brzo nađe u Evropskoj uniji.

Samofalov je tu rečenicu uzeo kao polazište i okrenuo je protiv onoga ko ju je izgovorio.

“U neverovatnom broju laži koje izgovara, Vučiću se omakla i jedna istinita rečenica u kojoj kaže da su male šanse za Srbiju da se brzo nađe u EU iz brojnih političkih razloga”, naveo je Samofalov u saopštenju.

U nastavku saopštenja Vučića naziva odlazećim predsednikom, a tu formulaciju vezuje za odgovornost koja bi, po njegovim rečima, usledila posle gubitka vlasti. Samofalov je dodao da je “odlazeći predsednik samo zaboravio da kaže da je on lično kočničar reformi neophodnih za pridruživanje EU, jer ne bi samo izgubio vlast nego bi morao i da odgovara za sve što je Srbiji uradio”.

Tri uslova koja SSP stavlja ispred svega

Samofalov je precizirao šta, po oceni njegove stranke, mora da se promeni da bi se pregovori sa Briselom pomerili sa mesta:

• efikasna borba protiv korupcije
• vladavina prava
• slobodni izbori

Nijedan od ta tri uslova nije nov u opozicionoj argumentaciji, ali je u ovom saopštenju prvi put povezan direktno sa Vučićevom izjavom o rokovima. Samofalov tvrdi da vlast ni u jednoj od te tri oblasti ne radi ono što traži evropski okvir, i za to koristi jezik koji ne ostavlja prostor za tumačenje.

“Vučić se ne bori protiv kriminala, već Srbiju pretvara u sigurnu kuću za kriminalce, Vučić ne pokušava da se obračuna sa korupcijom, nego povećava procenat za stranku, Vučić ne sprovodi preporuke ODIHR-a već traži nove načine kako da kroz izborni inženjering prevari građane”, naveo je Samofalov.

Zaključak saopštenja je da je “evropska budućnost Srbije na čekanju jer Vučićev režim laže, otima i krade od koga stigne i sve što stigne”. Reč je o oceni stranke, ne o nalazu bilo koje evropske institucije, i tako je i formulisana.

Zašto se ODIHR ponovo našao u prvom planu?

Pominjanje Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava nije retoričko. Srpske novine su ranije pisale o tome da je Stranka slobode i pravde toj kancelariji prijavila 42 adrese iz biračkog spiska za koje tvrdi da su sporne, pa se sadašnja optužba o izbornom inženjeringu naslanja na već podnetu prijavu, a ne na uopštenu ocenu.

Time se izborna tema vraća u središte razgovora o članstvu. Izborni uslovi su godinama deo izveštaja o napretku, a preporuke posmatračkih misija se u srpskim izbornim ciklusima ponavljaju iz puta u put, što opoziciji daje argument da problem nije u brzini administracije nego u političkoj volji.

Šta je vlast zaista rekla

Vučićeva izjava koja je pokrenula ovu reakciju nije bila poziv na odustajanje od evropskog puta, nego procena rokova. Predsednik je posle razgovora sa Zelenskim rekao da su šanse za brz ulazak Srbije u Uniju male, i to je obrazložio političkim razlozima, dakle stanjem u samoj Uniji i odnosima u regionu, a ne domaćim zakonodavstvom.

Upravo tu se dva čitanja razilaze. Vlast prepreku vidi spolja, opozicija je vidi unutra. Od toga koje objašnjenje preovlada zavisi i kako će se meriti svaki naredni korak u pregovorima, jer se po prvom tumačenju čeka Brisel, a po drugom se čeka Beograd.

Odgovor na to pitanje neće dati saopštenja nego prvi sledeći izveštaj Evropske komisije o napretku i način na koji budu ispunjene preporuke posmatračkih misija pred naredni izborni ciklus. Do tada ostaje podatak koji se ne osporava ni sa jedne strane: obe strane u ovom sporu tvrde da je članstvo cilj, a ni jedna ne nudi datum.