Priština bira predsednika u sredu, šestoro iz DSK protiv

Skupština Kosova u sredu, 9. septembra, u 11 časova nastavlja konstitutivnu sednicu novog saziva parlamenta, izabranog na vanrednim izborima 7. juna. Sednicu je zakazao predsedavajući Avni Dehari iz Pokreta Samoopredeljenje, uz ocenu da je dogovor njegove stranke i Demokratskog saveza Kosova (DSK) o zajedničkom predsedničkom kandidatu „dobra vest”. Ono što Dehari nije rekao jeste da li Skupština, ni posle tog dogovora, raspolaže brojem glasova potrebnim da predsednika stvarno i izabere.

Rok koji je već dvaput probijen

Poslanici novog saziva položili su zakletvu 6. avgusta, ali rukovodstvo Skupštine, predsednik i potpredsednici, do danas nije izabrano. Ustavni rok za konstituisanje parlamenta istekao je 7. avgusta, istekla je i nategnuta mogućnost da se posao završi u dodatnih 30 dana, a poslednji pokušaj nastavka sednice, održan 8. avgusta, takođe nije doneo rešenje. Za plate poslanika koji za sve to vreme nisu izabrali rukovodstvo iz kosovskog budžeta je, prema pisanju lista Danas, izdvojeno oko 180.000 evra.

Probijanje rokova pratio je dogovor koji je trebalo da otključa blokadu. Aljbin Kurti i lider DSK Ljumir Abdidžiku su 31. avgusta, posle skoro dva meseca pregovora, saopštili da je njihov zajednički kandidat za predsednika Bekim Sejdiju, profesor Pravnog fakulteta i bivši sudija Ustavnog suda. Već sledećeg dana šestoro poslanika DSK saopštilo je da za njega neće glasati: Avdulah Hoti, Hikmete Bajrami, Arben Gaši, Armend Zemaj, Kujtim Šalja i Janina Imeri.

Time je broj glasova DSK na koje Sejdiju sigurno može da računa spao na 12. Kurti je ranije govorio o mogućnosti da kandidat raspolaže sa najviše 74 glasa, ali ni taj broj nikada nije potvrđen kao sigurna podrška u parlamentu. Aritmetika je jasna: Samoopredeljenje ima 53 poslanika, DSK 18, ukupno 71. Za izbor predsednika u prva dva kruga glasanja potrebno je 80 glasova, u trećem krugu najmanje 61 od 120. I sam raspored snaga iz izbora 7. juna, gde je Samoopredeljenje osvojilo 53 mandata, Demokratska partija Kosova (DPK) 22, DSK 18, a Alijansa za budućnost Kosova (AZBK) sedam, pokazuje da bez glasova iz redova opozicije dogovor Kurtija i Abdidžikua ne može da prođe ni u jednom krugu.

Da li Kurti kupuje vreme

Istoričar Stefan Radojković za Kosovo onlajn ocenjuje da je pokušaj dogovora sa DSK bio brzoplet, kao da unutar te stranke ranije nije postojao interni sporazum o kandidatu.

„Izgleda da se liderima Samoopredeljenja žurilo zbog predstojećih prvih presuda u slučaju Tači i ostali, pred Specijalizovanim većima u Hagu. Svi ti pokušaji, da kažemo, deluju dosta teatralno, naročito kada vidimo protivljenje iz redova DSK. Reč je o šest poslanika bez kojih neće moći da se izabere novi predsednik privremenih institucija u Prištini. U tom smislu, čini se da je Kurti pokušao da, u najboljem slučaju, reši ovu institucionalnu krizu u Prištini, a u najgorem slučaju da probije rokove i produži svoj tehnički mandat na mestu premijera, kako bi eventualno prolongirao sledeći krug, odnosno novu rundu parlamentarnih izbora, koji se sada već kontinuirano ponavljaju, praktično dva puta godišnje. Pa da se ponovo održe negde na jesen ili, poželjno bi bilo, već u decembru, kako bi onda opet albanska dijaspora mogla da donese tu presudnu prednost koju potencijalno daje Samoopredeljenju i pruži mu priliku da sam konstituiše ne samo skupštinu, već i izabere predsednika privremenih institucija u Prištini”, kaže Radojković.

O samoj sredi i mogućnosti incidenta na sednici, Radojković podseća da to ne bi bilo prvi put, a o širem ishodu procenjuje:

„S druge strane, međunarodna zajednica bi preferirala nove izbore, ali možemo očekivati dalje odlaganje i nastavak svojevrsnog vrtenja u krug, odnosno da će verovatno Aljbin Kurti pokušati da ide na nove izbore tokom zime”, zaključuje Radojković.

Sličnu ocenu za Kosovo onlajn daje i Miloš Pavković, direktor strategije Centra za evropske politike, koji sednicu zakazanu za sredu opisuje kao interni rok koji je Samoopredeljenje samo sebi postavilo.

„Ono što je problematično jeste da, iako imaju zajedničkog kandidata sa DSK, pitanje je da li imaju dovoljno glasova da izaberu predsednika, s obzirom na frakcije u samom DSK i nezadovoljstvo pojedinih poslanika predloženim kandidatom. Tako da ovo ipak tumačim kao novu kupovinu vremena. A što se tiče Ustavnog suda, nisam siguran da će se on oglasiti ukoliko bude političkog pritiska. Prvo, ukoliko bude zvanično podneta ustavna žalba od nekog od aktera i ukoliko, naravno, bude političkog pritiska, koji, vidimo, postoji među opozicionim strankama, koje su i pokušale neke simulacije u parlamentu i razmišljaju o protestima, to će, mislim, uticati na poziciju, odnosno na mogućnost da se Ustavni sud izjasni o kršenju rokova”, kaže Pavković.

Pavković dodaje da postoji ozbiljna verovatnoća da se ipak ide na nove izbore.

„Vidimo da postoji ozbiljna bojazan da predloženi kandidat Samoopredeljenja i DSK nema potrebnu većinu da bude izabran za predsednika. S druge strane, tu je pitanje presude Hašimu Tačiju i njegovog potencijalnog povratka na Kosovo, što dodatno može da zamuti vodu u toj političkoj krizi koja već postoji. Ja mislim da je Kurtijev rezervni plan da računa na nove parlamentarne izbore, a da mu je cilj da odlaganje čitavog procesa pomeri što kasnije na jesen, odnosno na zimu, kada se tradicionalno birači iz dijaspore vraćaju na Kosovo i glasaju u velikoj meri, što je bila njegova jaka karta. Da li će to ostati jaka karta Kurtiju, videćemo. Zavisiće i od sudbine Hašima Tačija u Hagu”, završava Pavković.

Opozicija: kršenje Ustava, ne kupovina vremena

Dok Radojković i Pavković sednicu u sredu čitaju kao taktički potez, opozicija je opisuje kao dalje udaljavanje od Ustava. Predsednik DPK Bedri Hamza poručio je da njegova stranka ne pristaje na nastavak onoga što naziva kršenjem Ustava.

„DPK neće prihvatiti nastavak kršenja ustava, već ulazi u novu fazu političkog, institucionalnog i pravnog delovanja, sa ciljem obnavljanja zakonitosti i ustavnog poretka u zemlji. Sad je nastavak konstitutivne skupštinske sednice zakazan za 9. septembar, nakon roka od 30 dana koji je samo Samoopredeljenje postavilo. Skupština Kosova ne može da čeka dok neka stranka ne završi svoje proračune, ona je institucija Republike Kosovo”, izjavio je Hamza, prema pisanju lista Danas.

Predsednik AZBK Ardijan Đini ide korak dalje i tvrdi da Kurti unapred cilja na jesenje ili zimske izbore, 22. novembra ili 27. decembra.

„Kurti nije ostavio nikakav put za normalna i ustavna rešenja. Danas ne postoji vlast koja obavlja svoje dužnosti, a ne krši Ustav, osim opština. Kurti je zatvorio sve mogućnosti za razgovor o budućnosti zemlje. On želi sam da odredi datum izbora”, tvrdi Đini, prenosi Danas.

Bivši sudija Ustavnog suda Kosova Kadri Kreziju svodi celu situaciju na jedan zadatak koji je parlamentu, po njegovoj oceni, jedino i preostao.

„Parlament sad ima samo jedan zadatak. Mora da se konstituiše, izaberu predsednik i potpredsednici i onda da se raspusti i da se ide na naredne vanredne izbore”, smatra Kreziju.

DPK i AZBK su, prema izveštajima prištinskih medija, ispred zgrade vlade u Prištini organizovale već četvrti uzastopni protest tražeći nastavak konstitutivne sednice po ustavnim pravilima. DSK se tim protestima nije pridružio, što dodatno pokazuje koliko je ta stranka, sa sopstvenom unutrašnjom podelom oko Sejdijeve kandidature, ostala između vladajuće većine i opozicije.

Prema navodima Radojkovića, Sjedinjene Američke Države su već suspendovale otpočinjanje strateškog dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini, dok Evropska unija redovno izražava zabrinutost bez konkretnih poteza. U političkim krugovima u Prištini spekuliše se da do stvarnog rešenja krize neće doći pre 16. septembra, kada Specijalni sud u Hagu izriče prvostepenu presudu bivšim komandantima OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Selimiju. O toj presudi i njenim mogućim posledicama po sever Kosova i bezbednost Srba portal Srpske novine je već pisao. Za sada ostaje otvoreno pitanje da li će sreda u Skupštini doneti predsednika, novo odlaganje ili konačnu potvrdu da Kosovo ide na treće vanredne parlamentarne izbore za redom.