Kurti i Abdidžiku odabrali Bekima Sejdiua za predsednika

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti i predsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku dogovorili su 31. avgusta uveče zajedničkog kandidata za predsednika Kosova. Izbor je pao na Bekima Sejdiua, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini i bivšeg sudiju Ustavnog suda, koji je kandidaturu prihvatio na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka dve stranke. Dogovor je stigao posle gotovo dva meseca pregovora i nedelja institucionalne blokade, ali sam po sebi ne znači da je Sejdiu izabran, jer Skupština Kosova ni na dan dogovora nije bila konstituisana.

Pregovori Samoopredeljenja i DSK, kako je posle sastanka naveo Abdidžiku, traju od 9. jula, kada su počeli razgovori o institucionalnoj stabilnosti i izboru predsednika. Rekao je da pregovori nisu bili laki, da su bili intenzivni i iscrpni, i da je tokom njih razmatrano više imena pre nego što su se dve strane saglasile oko Sejdiua kao konsenzualnog kandidata. Cilj je, po njegovim rečima, bio da se pronađe ličnost sa širom podrškom, koja bi profesionalnim i javnim angažmanom odgovorila profilu predsednika o kojem su se Kurti i Abdidžiku ranije načelno usaglasili.

Put do imena vodio je preko nekoliko javnih stanica. Kurti i Abdidžiku su 18. avgusta saopštili da se načelno slažu da budući predsednik ne treba da bude partijska ličnost, već osoba koja uživa poštovanje i može da predstavlja političko jedinstvo, ali tada bez konkretnog imena. Tek 26. avgusta dve strane su prvi put potvrdile da su na sto stavljena konkretna imena, kada je Kurti pregovore opisao kao veoma teške, a Abdidžiku govorio o koraku napred. Pokušaj da se Skupština konstituiše 28. avgusta nije uspeo, a dva dana kasnije Kurti i Abdidžiku su ponovo seli za isti sto, ovog puta uz prisustvo bivše predsednice Vjose Osmani, sa ciljem, kako je tada rekao Kurti, da se izbegnu nepotrebne nove izbore.

Sam Sejdiu je posle objave dogovora kazao da su Samoopredeljenje i DSK prethodnih dana vodili intenzivne pregovore da bi pronašli nestranačkog kandidata, i da ga dogovor dve stranke oko njegovog imena čini počastvovanim. “Prihvatio sam ovaj predlog, iako su moje ambicije uvek bile više usmerene ka akademskim i profesionalnim oblastima. Ipak, potpuno svestan tereta i odgovornosti koju nosi funkcija predsednika, kao i aktuelnog političkog konteksta, stavio sam se u službu Republike Kosovo, građana i naše države, da im služim predano”, rekao je Sejdiu. Dodao je i da politički dogovor ne znači da je postupak završen: “Kao što svi znamo, proces izbora predsednika Republike Kosovo jeste proces koji ima politički aspekt i ustavnu proceduru u Skupštini.”

Sejdiu je rođen 1974, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Prištini 1999, a međunarodne i diplomatske studije doktorirao je na Novom univerzitetu u Sloveniji. U diplomatiju je ušao 2008, kada je postao otpravnik poslova u Ankari, da bi godinu dana kasnije, 2009, postao prvi ambasador Kosova u Turskoj, na toj funkciji do 2012. Potom je bio generalni konzul u Njujorku do 2014, a iste godine imenovan je i za ambasadora designata u Kanadi. Za sudiju Ustavnog suda imenovala ga je tadašnja predsednica Atifete Jahjaga u aprilu 2015, a na toj funkciji ostao je do maja 2021, kada je podneo ostavku zbog akademske karijere. Od kraja 2021. bio je savetnik predsednice Vjose Osmani, a sa Luljzimom Pecijem 2024. je za institut KIPRED, čiji je i sam jedan od osnivača, napisao studiju o ruskom uticaju na dijalog Kosova i Srbije.

Za srpsku javnost najvažniji deo Sejdiuove biografije je njegovo izdvojeno mišljenje iz 2015, kada je Ustavni sud odlučivao o principima za Zajednicu srpskih opština dogovorenim u Briselu. Kao sudija tada nije prihvatio način na koji je većina formulisala presudu, i u izdvojenom mišljenju ocenio je da principi dogovoreni za Zajednicu srpskih opština krše temeljna ustavna načela, jer, po njegovom tumačenju, predviđaju strukturu sa elementima posebne jedinice samouprave. Istovremeno je izričito napisao da opštine sa srpskom većinom imaju pravo na udruživanje, ali unutar postojećeg ustavnog i zakonskog poretka. Kako Zajednica srpskih opština i dalje nije formirana, a pitanje ostaje otvoreno u dijalogu Beograda i Prištine, Sejdiuov raniji stav biće jedna od tačaka po kojima će se, ako bude izabran, meriti njegov odnos prema Srbima i prema tom pitanju.

Vršiteljka dužnosti predsednice Aljbuljena Hadžiju pozdravila je dogovor Samoopredeljenja i DSK, ocenjujući ga kao važan korak ka izlasku iz institucionalne blokade, ali je poručila da posao nije završen. “Sada je važno da ovaj proces bude završen u Skupštini”, rekla je Hadžiju, koja dužnost vrši od početka aprila, posle isteka mandata Vjose Osmani i neuspeha prethodnog saziva Skupštine da izabere njenu naslednicu.

Politički računicu dva dogovora ne rešava sama po sebi. Samoopredeljenje je na vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna osvojilo 53 poslanička mesta, a DSK 18, ukupno 71 mandat. Za izbor predsednika u prve dve runde glasanja potrebna je dvotrećinska većina od 80 glasova, a tek u trećoj rundi dovoljna je obična većina od 61 glasa. To znači da će Kurtiju i Abdidžikuu, i pored postignutog dogovora, biti neophodna podrška poslanika van sopstvenih redova, dok Skupština ostaje nekonstituisana: poslanici izabrani 7. juna položili su zakletvu početkom avgusta, ali rukovodstvo doma nije izabrano, iako je Ustavni sud rok za konstituisanje odredio do 7. avgusta. Kurti je insistirao da se pre izbora skupštinskog rukovodstva postigne politički sporazum o budućem predsedniku, tvrdeći da bi konstituisanje bez takvog dogovora zemlju moglo ubrzo ponovo odvesti na izbore, dok su pravnici i opozicija osporavali takvo tumačenje, uz stav da pitanje budućeg predsednika ne može biti uslov za dovršavanje konstitutivne sednice. Skupština nije konstituisana ni 28. avgusta, kada su se u sali ponovo okupili poslanici PDK i AAK, uz prisustvo predstavnika ambasade SAD i Kancelarije EU, dok su Kurti i predsedavajući Avni Dehari ostali pri stavu da se sačeka politički dogovor.

Danas je taj dogovor postignut, prvi put od početka aktuelne krize, ali datum kada će se Skupština ponovo sastati i kada će glasanje o Sejdiuovoj kandidaturi stvarno biti zakazano, još nije saopšten.