Kurti: dogovor o Sejdiuu i dalje važi, DSK vuče na izbore
Aljbin Kurti tvrdi da sporazum sa DSK o kandidaturi Bekima Sejdiua za predsednika Kosova i dalje važi, iako šest poslanika te stranke odbija podršku i otvara put ka novim vanrednim izborima.
Predsednik Pokreta Samoopredeljenje i vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti izjavio je kasno uveče u utorak, prvog septembra, da sporazum sa Demokratskim savezom Kosova o kandidaturi Bekima Sejdiua za predsednika Republike i dalje važi, uprkos tome što je šest poslanika DSK saopštilo da ga ne podržava. Kurti je to naveo posle sastanka poslaničke grupe Samoopredeljenja, a njegovu izjavu prenele su Beta, Slobodna Evropa i list Danas.
Prema Kurtijevim rečima, u sopstvenoj poslaničkoj grupi podrška Sejdiuu je bila potpuna. „S jedne strane, ohrabrujući je bio stav Predsedništva DSK-a o punoj podršci Sejdijuu kao kandidatu za predsednika, oko čega su se dva politička subjekta složila”, kazao je Kurti. Dodao je, međutim, da je posle toga stigla suprotna vest. „Nakon toga su dobili negativnu informaciju da šest od ukupno 18 poslanika DSK-a ne podržava Sejdijua za predsednika Republike Kosovo”, naveo je.
Vršilac dužnosti premijera je poručio da to menja pregovaračku poziciju njegove partije. „Ovo je nova situacija koja zahteva da se, s jedne strane, ponovo sastanemo sa predsednikom DSK-a, ali i sa Predsedništvom Samoopredeljenja”, rekao je Kurti, najavljujući nove razgovore sa liderom DSK Ljumirom Abdiksikuom.
Portal Srpske vesti je juče pisao o tome da je šestoro poslanika DSK javno odbilo Sejdiua, čime je prvi put dogovor dveju stranaka doveden u pitanje. Danas se prvi put oglasio i sam Kurti, i to porukom da dogovor stoji, dok krivicu za moguću blokadu prebacuje na poslanike koji su glasanje odbili.
Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Arberije Nagavci oštrije je ocenila potez šestoro poslanika DSK. „Reći ne zajedničkom predlogu koji ima za cilj deblokadu institucija nije ispravna odluka i nije u interesu građana”, navela je Nagavci.
Sporni poslanici su Hikmete Bajrami, Avdulah Hoti, Arben Gaši, Armend Zemaj, Kujtim Šalja i Janina Imeri. Kandidaturu Sejdiua, profesora prava na Prištinskom univerzitetu, bivšeg sudije Ustavnog suda i bivšeg ambasadora u Turskoj i generalnog konzula u Njujorku, Kurti i Abdiksiku su objavili u ponedeljak, 31. avgusta. Abdiksiku je tada Sejdiua opisao kao kandidata koji bi doneo institucionalnu ravnotežu, uz upozorenje da nesporazum vodi zemlju u nove vanredne izbore.
Oko same računice glasova izvori se razilaze. Slobodna Evropa navodi da je svih 53 poslanika Samoopredeljenja podržalo dogovor sa DSK. Radio Goraždevac, pozivajući se na rezultate izbora od 7. juna, piše da Samoopredeljenje raspolaže sa 62 mandata, pa bi uz preostalih 12 glasova DSK ukupan broj bio 74. Nijedna od te dve cifre nije dovoljna za izbor predsednika u prva dva kruga glasanja, za šta je potrebno najmanje 80 od 120 glasova. U trećem krugu predsednik može biti izabran sa 61 glasom, ali samo ako je u sali prisutno najmanje 80 poslanika.
Ako predsednik ni tada ne bude izabran, Skupština Kosova se po ustavu raspušta, a novi vanredni izbori moraju biti raspisani u roku od 45 dana. To bi bio četvrti izlazak Kosova na birališta od februara 2025. godine, dakle u nešto više od godinu i po dana.
Institucionalna blokada u Prištini, prema pisanju izvora, već sada dovodi u pitanje povlačenje novca iz Plana rasta Evropske unije za Kosovo, namenjenog upravo teritorijama koje su bez konstituisanih institucija ostale mesecima posle junskih izbora.
Kurtijeva najava novih sastanaka sa Abdiksikuom za sada nema datum. Od ishoda tih razgovora zavisi da li će Priština dobiti predsednika u narednim danima ili krenuti u pripremu petog izbornog ciklusa za manje od dve godine.
