Pupin inicijativa traži pojačan KFOR uoči presude u Hagu

Pupin inicijativa je danas, 13. septembra, objavila izveštaj pod naslovom „Tišina nije bezbednost: prava pre politike na Kosovu”, u kome upozorava da manji broj prijavljenih incidenata protiv Srba na Kosovu ne dokazuje da je bezbednost poboljšana. Portal KoSSev je izveštaj preneo u devet časova, a Radio Kosovska Mitrovica sever u 12.20. Organizacija u dokumentu poziva KFOR, EULEKS, OEBS, Evropsku uniju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država da pred prvostepenu presudu Specijalizovanih veća u Hagu, zakazanu za 16. septembar, preventivno pojačaju prisustvo u srpskim naseljima, povratničkim mestima, na grobljima i kod manastira.

Prema izveštaju, međunarodne procene bezbednosne situacije na Kosovu sve više se oslanjaju na broj evidentiranih incidenata, iako taj podatak prvenstveno zavisi od spremnosti građana da incidente uopšte prijave institucijama.

Zašto pad prijava ne znači veću bezbednost

Autori izveštaja tvrde da problem nastaje kada građani ne veruju da će prijava dovesti do bilo kakvog ishoda, ili kada je institucija kojoj bi trebalo da se obrate istovremeno ona čije postupanje osporavaju. Taj mehanizam opisuju kao zatvorenu petlju: manje prijava proizvodi manje evidentiranih incidenata, što se potom tumači kao poboljšanje bezbednosti, a takvo tumačenje može poslužiti kao osnov za smanjenje međunarodnog prisustva.

U izveštaju se navodi svedočenje Jovane Radosavljević (njena funkcija nije precizirana u dostupnim izvorima):

Kada građani vide da pritužbe retko dovode do bilo kakvog sudskog ishoda, postepeno prestaju da ih podnose. To zauzvrat veštački smanjuje vidljive brojke i stvara lažan utisak poboljšanja, umesto da pokaže stvarni obim problema.

Njena ocena, prema izveštaju, objašnjava zašto pad statistike ne sme da se čita kao dokaz stabilnosti.

Gazimestan i slučaj Nenada Raškovića

Kao primere nepoverenja u institucije, Pupin inicijativa navodi događaje na Gazimestanu 28. juna i slučaj Nenada Raškovića iz Drena kod Zubinog Potoka. Na Vidovdan je na Gazimestanu privedeno 37 ljudi, od kojih je 36 kažnjeno novčanom kaznom od po 700 evra, a nekima je izrečena i višegodišnja zabrana ulaska na Kosovo. Jedan od privedenih, čiji identitet izveštaj ne otkriva, tvrdi da je u policiji bio fizički i psihički maltretiran i da mu u početku nisu dozvolili advokata, telefonski poziv, vodu ni odlazak u toalet. Izveštaj tu tvrdnju izričito označava kao navod koji je predmet istrage, ne kao utvrđenu činjenicu.

Rašković je teško povređen posle policijske intervencije u svom domu i lečen je u Beogradu. Policijski inspektorat Kosova pokrenuo je preliminarnu istragu i 18. avgusta preporučio suspenziju dvojice policajaca zbog sumnje na zlostavljanje u vršenju službene dužnosti. Izveštaj taj potez ipak navodi kao primer da mehanizmi kontrole rada policije mogu da funkcionišu kada se pokrenu:

Ovo je kosovska institucija koja deluje u korist srpskog građanina.

Autori dodaju da će poverenje biti obnovljeno tek kada postupak bude okončan i ishod javno dokumentovan.

Visoki Dečani čekali osam godina na presudu

Poseban deo izveštaja posvećen je Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Podseća se da je Ustavni sud Kosova još 2016. potvrdio pravo manastira Visoki Dečani na 24 hektara zemlje, ali da je ta odluka sprovedena tek 2024, osam godina kasnije. Iguman manastira, arhimandrit Sava Janjić, u izveštaju ocenjuje da se verska sloboda ne svodi samo na mogućnost održavanja bogosluženja:

Ako manastir pod zaštitom Uneska, sa jasnom odlukom Ustavnog suda i pažnjom međunarodne zajednice, mora da čeka osam godina na sprovođenje presude, razumno je pitati šta mogu da očekuju manje vidljive crkvene zajednice, parohije, porodice i pojedinci bez takve međunarodne pažnje.

Presuda u Hagu i most na Ibru

Poseban deo izveštaja odnosi se na prvostepenu presudu Specijalizovanih veća u Hagu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, zakazanu za 16. septembar. Pupin inicijativa ne prejudicira ishod postupka, ali upozorava:

Bez obzira na to kakva presuda bude doneta, realno je očekivati povećan rizik od incidenata usmerenih protiv Srba i srpskih svetih mesta u danima oko 16. septembra.

Zato se KFOR-u, EULEKS-u, OEBS-u, Evropskoj uniji i Ambasadi SAD upućuje apel da preventivno pojačaju prisustvo u srpskim naseljima, povratničkim mestima, na grobljima i kod manastira. Konkretna preporuka je da se tokom perioda procenjenog povećanog rizika privremeno odloži promena bezbednosnog režima na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, kao i u zaštićenim zonama oko manastira.

Izveštaj se osvrće i na najavljenu promenu rasporeda KFOR-a, uključujući postepeno napuštanje stalnog prisustva na mostu. Autori podsećaju da ne ide o potpunom povlačenju: komandant KFOR-a general major Ozkan Ulutaš je 25. avgusta najavio da će prisustvo biti povećano u pojedinim područjima, među njima u Severnoj Mitrovici i na severu Kosova. (Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se istog dana, na Pešteru, takođe osvrnuo na ulogu KFOR-a na Kosovu, o čemu pišemo zasebno.) Pupin inicijativa ipak postavlja pitanje ko preuzima zadatke sa kojih se KFOR povlači, i navodi da bi, ako se težište bezbednosti na mostu i u zoni Visokih Dečana pomeri ka kosovskoj policiji, garancija nepristrasnosti zavisila od institucije čije je postupanje predmet istraga ombudsmana i Policijskog inspektorata.

Ko stoji iza izveštaja

Izveštaj potpisuje Pupin inicijativa, čiji je izvršni direktor Vuk Velebit. Organizacija naglašava da ne zastupa nijednu političku stranku ni vladu, već zagovara nezavisnu proveru navoda o kršenju prava i sistem prijavljivanja incidenata koji bi bio nezavisan od institucije čiji se rad osporava. Zaključna ocena u dokumentu glasi:

Merilo uspeha nije broj reakcija nakon incidenata, već odsustvo incidenata.

Do 16. septembra, kada se očekuje presuda u Hagu, ostaje otvoreno pitanje da li će KFOR, EULEKS, OEBS, Evropska unija i Ambasada SAD prihvatiti preporuku i odložiti planirane promene bezbednosnog režima na mostu na Ibru i oko manastira.