Kosovska policija ulazi u bezbednosni krug Visokih Dečana
Posle 27 godina isključive vojne zaštite, KFOR je počeo da uključuje pripadnike Kosovske policije u bezbednosnu strukturu oko Visokih Dečana. Eparhija raško-prizrenska poručuje da je za to prerano.
KFOR je u ponedeljak saopštio da je počeo postepeno da uključuje pripadnike Kosovske policije u bezbednosnu strukturu oko manastira Visoki Dečani. Time se menja režim zaštite koji je bez prekida trajao od 1999. godine, a manastir prestaje da bude jedini pravoslavni hram na Kosovu koji neposredno obezbeđuju isključivo međunarodne vojne snage.
Misija NATO-a je taj korak opisala kao deo optimizacije svog rasporeda, uslovljen procenom bezbednosnih uslova na terenu. U saopštenju se navodi i da proces teče uz koordinaciju sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, institucijama na Kosovu, Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava, EULEX-om, te da KFOR i dalje ostaje prvi koji reaguje na bezbednosne izazove kod manastira.
„Naše osoblje je spremno da reaguje na svaki relevantan razvoj događaja, u skladu sa dugogodišnjim mandatom KFOR-a.“
Ta rečenica je ključna za razumevanje domašaja poteza. Misija nigde ne kaže da primarnu odgovornost prenosi na Kosovsku policiju, nego da je uvodi u sistem koji i dalje vodi sama.
Manastir koji je 27 godina čuvala samo vojska
Vojno prisustvo kod Dečana nije nastalo iz protokola nego iz napada. Kraljevska lavra iz XIV veka bila je meta četiri oružana napada: minobacačkih 2000. i 2004. godine, napada iz ručnog bacača 2007, kao i jednog pokušaja terorističkog napada. Posle prvih incidenata KFOR je pojačao zaštitu, a monasi su jedno vreme putovali uz vojnu pratnju.
Status manastira je i međunarodno definisan. UNESCO ga je 2004. upisao na Listu svetske baštine, a od 2006. Dečani se nalaze na listi ugrožene svetske baštine. Federacija za zaštitu kulturnog nasleđa Europa Nostra uvrstila ih je 2021. među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi, što su tadašnji premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani osporili, tvrdeći da je manastir neopravdano proglašen ugroženim.
Zašto Eparhija smatra da je prerano?
Eparhija raško-prizrenska osporava samu polaznu ocenu, onu o poboljšanoj bezbednosnoj situaciji, tvrdnjom da ona ne odražava stvarnost u kojoj žive Srbi i Crkva na Kosovu. Iz Eparhije navode da Kosovska policija nije izgradila ni poverenje ni kapacitet da umesto KFOR-a štiti manastir i da procena zasnovana pretežno na odsustvu većih oružanih incidenata ostaje nepotpuna.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je istog dana u manastiru Gračanica primio američku senatorku Džoni Ernst i otpravnicu poslova Ambasade SAD u Prištini Anu Pratapati. Poručio je da bi prenos primarne bezbednosne odgovornosti sa KFOR-a na Kosovsku policiju, i kod Dečana i na mostu u Mitrovici, u sadašnjim okolnostima bio preuranjen.
„Zato je od suštinskog značaja da svaki dalji korak ostane postepen, zasnovan na stvarnim i proverljivim uslovima na terenu i na izgradnji poverenja kroz konkretne rezultate“, navodi se u saopštenju Eparhije.
Teodosije je američkoj delegaciji nabrojao i konkretne razloge za nepoverenje: probleme tokom verskih okupljanja na Gazimestanu i u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, rušenje srpskih kuća na području jezera Gazivode, hapšenja Srba za koja Eparhija tvrdi da su sprovedena bez jasnih dokaza, i nove radove na spornom putu kod Dečana.
Most na Ibru se pomerio istog dana
Promena kod Dečana nije bila usamljena. Sa severne polovine glavnog mosta na Ibru u Mitrovici tog istog dana uklonjeni su šator i statična tačka italijanskih karabinjera, koji su tu bili godinama. KFOR je potvrdio da je počela postepena tranzicija njegovog stalnog prisustva sa mosta, ali je izbegao potvrdu da Kosovska policija preuzima primarnu odgovornost.
Vršilac dužnosti kosovskog ministra unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja je sa južne strane mosta izjavio da je proces prelaska odgovornosti počeo i povezao ga sa budućim otvaranjem mosta za automobilski saobraćaj. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je o promenama kod Dečana rekao novinarima: „Za mene ništa od toga nije neočekivano.“
Rezerva koju je KFOR ostavio ima i datum. Komandant misije Ozkan Ulutaš je 23. jula u Beogradu, posle sastanka sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije Milanom Mojsilovićem, naveo da će se brojno stanje prilagođavati bezbednosnim prilikama tokom naredne godine i da proces može biti obrnut ako se situacija pogorša. Na tom sastanku je Mojsilović, prema saopštenju Vojske Srbije, upozorio da se Srbi na Kosovu ne osećaju sigurno i zatražio zaštitu srpskog stanovništva i verskog nasleđa. Sledeći korak kod Dečana zavisiće od toga čija se procena uslova na terenu pokaže tačnijom.
