Vučić i Zelenski: sastanak na samitu u Huti

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, boravio je danas, 18. septembra, u planinskom selu Huta u Ukrajini, gde je na poziv ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog učestvovao na osnivačkom samitu Karpatske integracione inicijative. Zelenski i njegova supruga Olena dočekali su šefove delegacija u državnoj rezidenciji u Huti, a Vučić se tokom dana sastao i sa domaćinom samita.

Karpatska inicijativa okuplja osam država: Ukrajinu, Rumuniju, Austriju, Mađarsku, Poljsku, Češku, Slovačku i Srbiju. Zelenski je ideju o pokretanju te regionalne platforme najavio još tokom leta, kao način da se zemlje koje nisu spremne da Ukrajini pomažu isporukom oružja uključe u saradnju na polju ekonomije, bezbednosti, logistike, turizma i obnove zemlje, uz podršku Evropske unije. Na otvorenoj sesiji u Huti, osim Vučića i Zelenskog, govorili su i predsednik Rumunije Nikušor Dan, premijer Poljske Donald Tusk, predsednica Gornjeg doma austrijskog parlamenta Kristina Švarc-Fuks, prvi potpredsednik Senata Češke Jiri Drahoš i potpredsednik Evropskog parlamenta Nikolae Štefanut.

Šta je Karpatska inicijativa i zašto je važna za Srbiju?

Vučić je pred sam početak skupa izjavio novinarima da Srbija ima šta da ponudi regionu, pre svega u oblasti transportnog povezivanja.

“Jedan od razloga za današnji skup, a prisustvujem skupu u Ukrajini Karpatske integracione inicijative, jeste upravo taj da se ekonomski povezuje širi karpatski region”, rekao je Vučić pred samit, dodajući da bi u tu saradnju, pored država, trebalo da se uključe i Vojvodina, kao i Braničevski, Borski i Zaječarski okrug.

Naveo je da Srbija u tom pogledu ima konkretnu ponudu za partnere u regionu.

“Smatramo da u transportnom povezivanju, posebno i sa Rumunijom i sa Mađarskom, zatim i sa Ukrajinom i Poljskom, i te kako imamo mnogo toga da ponudimo, od železničkih pruga, puteva, do otvorenijih granica, do bolje saradnje i u poljoprivredi i u svim drugim oblastima”, naveo je predsednik Srbije.

Prema Vučićevim rečima, trgovinska razmena Srbije sa Ukrajinom u prvih šest meseci ove godine porasla je 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a srpski izvoz u Ukrajinu čak 80 odsto. Kako je precizirao, reč je pretežno o robi široke potrošnje, a znatno manje o sirovinama i metalima.

Auto-put ka Temišvaru i pruga do Budimpešte

Na marginama samita Vučić je imao odvojene bilateralne susrete sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom i rumunskim predsednikom Nikušorom Danom, dok je slovački premijer Robert Fico izostao zbog zdravstvenog stanja. Sa Tuskom je, kako je saopštio na Instagramu, razgovarao o miru, stabilnosti i mestu Srbije u evropskoj porodici, kao i o bližoj saradnji dve zemlje. “Verujem da Srbija i Poljska mogu i moraju još bliže da sarađuju”, napisao je Vučić.

Konkretan infrastrukturni pomak najavljen je, međutim, u razgovoru sa rumunskim predsednikom. Vučić je rekao da je izgradnja auto-puta preko Vršca do Temišvara tema o kojoj je važno razgovarati baš sa Danom, i da je rumunski predsednik u tom pogledu “značajno pomerio stvari”. “Verujem da ćemo uskoro izaći sa najkonkretnijim zaključcima i kad i kako krećemo u izgradnju tog autoputa”, naveo je Vučić, dodajući da su tema razgovora bili i povezivanje transmisionih sistema električne energije i dalja saradnja oko Đerdapa.

Vučić je najavio i da će uskoro biti otvorena brza železnička pruga između Beograda i Budimpešte, što bi, prema njegovim rečima, olakšalo putovanje do Bratislave, Beča i zapadne Ukrajine. Dodao je da očekuje veću podršku Evropske unije infrastrukturnim projektima u širem karpatskom regionu, iako, kako je rekao, po tom pitanju nije “preveliki optimista” kao pojedine druge zemlje članice.

Ovo nije prvi kontakt Vučića i Zelenskog ove godine: ukrajinski predsednik je u avgustu 2026. bio u zvaničnoj poseti Beogradu, pa je susret u Huti nastavak te dinamike na terenu domaćina.

Vučić je saopštio i da će zbog stanja na evropskom tržištu energenata Srbija morati da povuče dodatne količine goriva, pre svega dizela, iz robnih rezervi, kako bi građani u što manjoj meri osetili poskupljenja. “Što se Srbije tiče, mi ćemo dati sve od sebe da građani što je moguće manje osete probleme sa kojima se suočava cela Evropa, ceo svet”, poručio je predsednik Srbije.

Sa samita se, prema najavi, vraća u Srbiju, gde od sutra, 19. septembra, u sedam časova počinje obilazak zemlje.