Brnabić: trgovina sa Kinom manja od 8,5 milijardi evra

Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine i bivša predsednica Vlade, objavila je 18. septembra autorski tekst u britanskom listu Telegraf. Tekst je odgovor na članak istog lista u kome je, prema njenim rečima, Srbija predstavljena kao zemlja koja balansira između Brisela, Vašingtona, Moskve i Pekinga.

Brnabić je tekst otvorila pitanjem koje je, kako je napisala, osnovna pretpostavka na kojoj počiva originalni članak Telegrafa.

“Da li mala evropska država koja ne prihvata da joj drugi određuju sa kim sme da trguje ili razgovara samim tim mora da bude tajno uključena u nekakve zakulisne političke igre?”

Odgovor koji je ponudila glasi da Srbija, kako je navela, “jednostavno koristi svoje suvereno pravo da samostalno donosi odluke.”

Trgovina sa Kinom manja od 8,5 milijardi evra

Centralni deo teksta posvećen je poređenju trgovinske razmene Velike Britanije i Srbije sa Kinom. Prema podacima koje iznosi Brnabić, godišnja razmena Velike Britanije sa Kinom vredi više od 100 milijardi funti, dok razmena Srbije sa Kinom iznosi manje od 8,5 milijardi evra. Ocenila je da se londonska trgovina sa Pekingom tretira kao uobičajena ekonomska saradnja, dok se srpska trgovina sa istom zemljom predstavlja kao dokaz kineskog uticaja u regionu.

Brnabić dodaje da je Evropska unija najveći trgovinski partner Srbije i da Beograd nastavlja proces pristupanja članstvu, ali da to ne znači prekid ekonomske saradnje sa Kinom, jačanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama ili održavanje diplomatskih veza sa Rusijom.

“Srbija je, pre svega, suverena država koja će interese svojih građana uvek stavljati na prvo mesto”, navela je predsednica Skupštine.

Brojke o rastu, od 2012. do 2025. godine

Poseban deo teksta posvećen je ekonomskim pokazateljima poslednje decenije. Prema podacima koje Brnabić navodi, pozivajući se na Evropsku komisiju, bruto domaći proizvod po stanovniku, meren standardom kupovne moći, porastao je sa 10.712 evra u 2012. godini na procenjenih 20.365 evra u 2025. Po tom pokazatelju, Srbija je sa 41,2 odsto proseka Evropske unije stigla do 51,3 odsto proseka.

Za 2025. godinu Brnabić navodi da su prosečne zarade realno porasle 7,1 odsto, da je stopa nezaposlenosti iznosila 8,7 odsto, a izvoz porastao 8,4 odsto. Ovi podaci se u tekstu koriste kao odgovor na opis Srbije iz originalnog članka Telegrafa, koji, prema oceni Brnabić, zanemaruje ekonomsku transformaciju zemlje od dolaska Aleksandra Vučića na vlast.

Poseta Zelenskog kao protivargument

Kao odgovor na deo teksta koji Srbiju predstavlja kao blisku Moskvi, Brnabić navodi prvu zvaničnu posetu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Srbiji, tokom koje je Vučić ponovio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine. Autorski tekst za Telegraf objavljen je istog dana kada se Vučić sastao sa Zelenskim na marginama samita Karpatske inicijative u Ukrajini.

Na kritike da Brisel nema dovoljno političkog uticaja na Beograd, Brnabić postavlja pitanje koje ponavlja u nekoliko navrata u tekstu.

“Zašto bi ekonomska međuzavisnost podrazumevala političku poslušnost?”, pita predsednica Narodne skupštine, dodajući da je strateška autonomija posebno važna za male i srednje države u sve podeljenijem međunarodnom okruženju.

Brnabić u tekstu pominje i unutrašnje političke prilike, navodeći da Srbija ima političke probleme kao i svaka druga zemlja i da su građani protestovali i kritikovali vlast, što opisuje kao deo demokratskog procesa kome institucije moraju da odgovore.

Zaključak teksta

Tekst za Telegraf Brnabić zaključuje porukom upućenom britanskoj javnosti.

“Srbija nije ničiji pion. Ona je samouverena, stabilna i prosperitetna evropska demokratija”, navela je u zaključnom delu, dodajući da Srbija ostaje odlučna da postane članica Evropske unije kao suverena država.

Do objave ovog teksta redakcija Telegrafa nije objavila zaseban odgovor niti dodatni komentar na reagovanje Ane Brnabić.