Đurić brani Kozareva posle optužbi za opstrukciju dijaspore

Pokret Kreni-Promeni je uveče 22. septembra objavio nove, konkretne primere onoga što naziva opstrukcijom glasanja državljana Srbije u inostranstvu, dan pošto je prvi put javno optužio generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Dušana Kozareva da je usmeno naložio takvo postupanje. Reč je o pripremama za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar, a rok da se državljanin u inostranstvu prijavi za glasanje ističe 3. oktobra u ponoć.

Ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić optužbe je odbacio već 21. septembra, istog dana kad je pokret prvi put izneo tvrdnju o Kozarevu.

Kozarev pod optužbom, Đurić uz njega

Kozarev je generalni sekretar MSP i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Po tvrdnji Kreni-Promenija, usmeno je naložio da se opstruira otvaranje biračkih mesta u dijaspori, sa posebnim fokusom na Sjedinjene Američke Države i Nemačku, zemlje sa najvećim brojem naših državljana u inostranstvu. Đurić je stao uz njega na mreži X.

“Mnogo rada, truda i vremena potrebno je da se izgradi poverenje u institucije, a veoma malo da se ono uruši. Zato osuđujem i pokušaje da se među našim građanima u inostranstvu unesu nemir i nepoverenje i dodatno prodube podele zarad sebičnih i politikantskih interesa”, napisao je Đurić.

Slučajevi iz Berlina, Ljubljane i Minhena

Uveče 22. septembra pokret je izneo primere sa imenima gradova, ali ne i podnosilaca. Iz Berlina, zahteve za tri osobe ambasada je primila 10. septembra, građanka ih je ponovila 16. septembra i dodatno poslala dokumentaciju preporučenom poštom, a odgovora prema njenim navodima i dalje nema. Iz Ljubljane je više građana slalo zahteve 13, 15. i 19. septembra, bez ikakve potvrde prijema. Građanka iz Minhena tvrdi da se prijavila kao i na prethodnim izborima, ali da joj je konzulat javio da navodno nije upisana u birački spisak. Pošto je poslala dokaz suprotno, iz konzulata su joj obećali dodatnu proveru. Pritužbe stižu i iz Severne Amerike, iz Sjedinjenih Država i Kanade, gde građani takođe navode da ne dobijaju odgovore na upite.

MSP je 11. septembra na svom sajtu objavilo uputstvo “Izbori: Prijavljivanje za glasanje u inostranstvu”. Ključni rokovi su:

• zahtev preko diplomatsko-konzularnog predstavništva najkasnije do 3. oktobra u ponoć
• jedinstveni birački spisak zaključuje se 9. oktobra u ponoć
• gradske i opštinske uprave po zakonu odlučuju o svakom zahtevu u roku od 24 sata, navodi Danas

SRCE traži odgovor od ministarstva

Stranka Srbija centar (SRCE) je 21. septembra od MSP tražila odgovor da li postoje protivzakonite instrukcije diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Stranka podseća da je od zvaničnog raspisivanja izbora, 9. septembra, do roka 3. oktobra ostalo samo 18 radnih dana za prijavu.

“Pitamo da li je istina da u Ministarstvu spoljnjih poslova trenutno postoje protivzakonite instrukcije ka diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP) da će i ovaj minimalni period za glasanje biti dodatno sužen jer se najavljuju opstrukcije upisivanja u birački spisak”, navodi SRCE u saopštenju.

Stranka najavljuje da će se obratiti pravnim putem, uz stav da je “država dužna da građanima koji žive u inostranstvu omogući da svoje biračko pravo ostvare pod jednakim uslovima kao i građani koji žive u Srbiji”.

Iz Kreni-Promenija poručuju slično. “Srbija pripada i ljudima koji žive van njenih granica. Niko nema pravo da im administrativnim opstrukcijama otežava ostvarivanje biračkog prava”, stoji u saopštenju pokreta od 21. septembra. Dan kasnije pokret je dodao kraću poruku istog smisla: biračko pravo građana Srbije, kako su naveli, “ne prestaje na državnoj granici”.

Da li RIK mora da otvori nova biračka mesta?

Otvaranje novih biračkih mesta u dijaspori je odvojeno pitanje od individualne prijave i ima drugačiji prag. Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije Beograda, izjavio je 21. septembra u studiju N1 da je zakonski minimum za otvaranje novog biračkog mesta 100 prijavljenih birača, ali da Republička izborna komisija ni tada nema obavezu da ga otvori, jer odluku donosi većinom glasova.

“Vlasti je jasno da većina tih ljudi koji se sada prijavljuju, a prethodnih nisu, da to nisu njihovi glasači”, rekao je Alimpić.

Naveo je da u Srbiji postoje biračka mesta sa manje od 100 birača, pa sam prag ništa ne garantuje, a odluka zavisi od procene RIK-a koliko sopstvenih glasača ima na kom mestu. Po njegovoj oceni, dodatna biračka mesta u inostranstvu verovatno neće biti otvorena.

Naš list je ranije pisao da je rok za prijavu za otvaranje novog biračkog mesta u inostranstvu 24. septembar, dan pre nego što je Alimpić govorio o pragu od 100 potpisa. Ta prijava je odvojena od individualne prijave za glasanje, čiji rok ističe 3. oktobra, i upravo razlika između ta dva roka i dva praga stoji u središtu spora između MSP i opozicionih aktera.

Do zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, 9. oktobra u ponoć, ministarstvo nije najavilo izmenu uputstva niti odgovorilo direktno na pitanje SRCE-a o navodnim instrukcijama diplomatsko-konzularnim predstavništvima.