Lavrov: EU pritiska Beograd sankcijama i pitanjem Kosova
Ministar spoljnih poslova Rusije rekao je u Njujorku da Evropska unija tera Beograd na sankcije Moskvi i gazi Rezoluciju 1244 o Kosovu, dok Vučić tvrdi da Srbija sankcije nije uvela.
Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, iskoristio je govor na 81. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, održan 26. septembra, da po imenu pomene Srbiju, Kosovo i Republiku Srpsku. Rusku spoljnu politiku prema Balkanu izložio je u oštrom tonu: optužio je Evropsku uniju da Beograd gura ka sankcijama protiv Moskve, a istovremeno, tvrdi, grubo ignoriše Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
„Beograd bukvalno teraju da uvede sankcije protiv Rusije, obećavajući zauzvrat sablasnu, kako svi već shvataju, perspektivu evrointegracija”, rekao je Lavrov u opštoj debati zasedanja.
Šta je Lavrov rekao o Kosovu i Republici Srpskoj
Po njegovim rečima, Srbiju teraju da se pomiri sa gubitkom Kosova, dok se sprovođenje same rezolucije 1244 grubo zaobilazi. Lavrov nije stao na Kosovu, nego je otvorio i pitanje Bosne i Hercegovine, tvrdeći da evropski zvaničnici rade na unitarizaciji te zemlje. Srbe u Republici Srpskoj, rekao je, teraju da se odreknu ustavnih ovlašćenja koja im garantuju Dejtonski mirovni sporazum i odluke Saveta bezbednosti UN.
Domaći kontekst ovim rečima daje težinu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je samo dva dana ranije, 24. septembra, potvrdio da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, uprkos pritisku iz Brisela. Evropski parlament je sa svoje strane već podržao rezoluciju o zamrzavanju pristupnog procesa Srbije dok Beograd ne uvede restriktivne mere protiv Moskve, čime je pitanje sankcija formalno postalo uslov za dalji tok pregovora o proširenju.
Optužbe na račun Zapada i Ukrajine
Ruski ministar se nije zadržao samo na Balkanu. Rekao je da vladajuće elite u Evropskoj uniji pogađa „virus rasne superiornosti” i da potvrđuju širenje nacističke ideologije unutar sopstvenih granica. Optužio je Zapad da naoružava Ukrajinu i pomaže Kijevu da nišani dronovima i raketama civile i civilnu infrastrukturu, a Evropi je pripisao i namernu opstrukciju pregovora o okončanju rata.
O toku same specijalne vojne operacije, Lavrov je ostao pri ranije iznetom stavu.
„Naša borba za istinu i pravdu biće dovedena do kraja. Ciljevi specijalne vojne operacije biće ostvareni”, poručio je iz govornice Generalne skupštine.
Dodao je i da će, kako je rekao, „snovi o strateškom porazu Rusije odvesti u strateški ćorsokak same podstrekače rata”, aludirajući na zapadne države koje Kijevu isporučuju oružje.
Iran, Venecuela i mesta u Savetu bezbednosti
Van evropskog i ukrajinskog konteksta, Lavrov je osudio ubistvo vrhovnog vođe Irana ajatolaha Hamneija i ocenio američku vojnu intervenciju u Venecueli neprihvatljivom. Najavio je nastavak rada Moskve na takozvanoj Evroazijskoj povelji multipolarnosti, dokumentu kojim Rusija pokušava da ponudi alternativu postojećem uređenju međunarodnih odnosa, i usprotivio se predlozima da se zapadnim zemljama dodele dodatna mesta u Savetu bezbednosti UN. Umesto toga, tražio je proširenje sastava na račun Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Posle govora u sali Generalne skupštine, Lavrov je održao i završnu konferenciju za novinare o učešću ruske delegacije na ovogodišnjem zasedanju. Na marginama skupa se, prema pisanju ruskih medija, sastao i sa Vučićem, kome je preneo tople reči predsednika Rusije Vladimira Putina.
Da li će pritisak iz Brisela na Beograd popustiti pre sledećeg kruga pregovora o proširenju, ili će zamrznuti pristupni proces ostati na snazi sve dok Srbija ne uvede sankcije Rusiji, ostaje otvoreno pitanje za srpsku diplomatiju u narednim mesecima.
