Predsednički izbori: spor oko datuma i raspisivanja

Datum predsedničkih izbora u Srbiji još nije poznat, a dan posle ostavke Aleksandra Vučića ustavni pravnici, članovi izbornih tela i stranački funkcioneri različito računaju i kada izbore treba raspisati i do kog dana se najkasnije glasa. Vučić je ostavku podneo 27. septembra 2026, a sutradan je dužnost vršioca dužnosti predsednika Republike preuzela predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

O toj primopredaji dužnosti pisali smo 28. septembra. Novo je izborni kalendar: 29. septembra ujutru član Predsedništva SNS Uglješa Mrdić u saopštenju je izneo devet mogućih datuma glasanja i osporio tumačenje profesora ustavnog prava Tanasija Marinkovića da Brnabić izbore mora da raspiše istog dana.

Koje datume navodi Mrdić?

Prema Mrdiću, u ovom trenutku postoji devet nedelja za glasanje:

• novembar: 1, 8, 15, 22. i 29.
• decembar: 6, 13, 20. i 27.

Mrdić rok od tri meseca računa od podnošenja ostavke, pa je po njemu 27. decembar poslednji dan glasanja. Član 120. Ustava, prema njegovom navodu, predviđa da se izbori održe najkasnije tri meseca od podnošenja ostavke, a Zakon o izboru predsednika u članu 10. stav 3. govori o roku od tri meseca od dana kada predsedniku prestane mandat. Marinkovićevo tumačenje, po Mrdiću, meša dva pojma: Ustav u članu 114. stav 2. razlikuje „okončanje izbora“, dakle završetak celog izbornog procesa, od „održavanja izbora“, koje je dan glasanja.

Skupštinski poslovnik po njemu ne menja taj račun. Član 267. Poslovnika kaže da predsednik Skupštine, kad obavesti poslanike o ostavci, istovremeno raspisuje izbore, a Mrdić tvrdi da reč „istovremeno“ znači samo da formalno raspisivanje počinje po prestanku mandata. Njegov zaključak glasi:

Poslovnik kao podzakonski akt ne može skratiti ili prekoračiti rokove koje diktiraju viši pravni akti, kao što su Ustav i zakon

Ko će od devet ponuđenih nedelja izabrati, Mrdić je precizirao u istom saopštenju: „Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić će saglasno svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima odrediti koji će od tih datuma biti dan za glasanje na predsedničkim izborima“.

Zašto Marinković traži raspisivanje odmah?

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković rekao je za N1 28. septembra da je ostavka zavedena u pisarnici Skupštine i da je Brnabić o njoj obavestila poslanike. Zaključak mu je jasan: „Ona mora danas da raspiše izbore za predsednika Republike.“

Marinković polazi od zakonskog okvira po kome od raspisivanja do glasanja ne može proći manje od 30 ni više od 60 dana. Prvi novembar je teorijski moguć, ali ga isključuje iz simboličnih i političkih razloga, pa po njemu ostaju 8, 15. i 22. novembar. Krajnji rok vidi drugačije nego Mrdić, jer vezuje ga za trajanje zamene predsednika:

Ustav propisuje da predsednica Skupštine može najduže tri meseca da menja predsednika, što znači da je to do 28. decembra.

Do tog dana, dodaje Marinković, novoizabrani predsednik mora da položi zakletvu, pa treba uračunati i 15 dana za drugi krug, sporove i zbirne izveštaje komisija. Odlaganje, upozorio je, ima cenu: „Ako se odlaže raspisivanje izbora, biće prekršena ustavna norma i zloupotrebljen službeni položaj“.

Na član 267. Poslovnika poziva se i član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić, ali sa suprotnog kraja od Mrdića: po njegovoj proceni, ako bi izbori bili raspisani 27. ili 28. septembra, mogla bi se održati 1, 8, 15. ili 22. novembra.

Do kog dana se najkasnije glasa?

Ni oko krajnjeg roka izvori nisu saglasni. Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević rekao je za RTS da izbori za novog predsednika moraju biti održani „najkasnije do 27. decembra ove godine“, kao i Mrdić. Marinković kao granicu navodi 28. decembar, ali za zakletvu novog predsednika, a ne za glasanje. Politikolog Aleksandar Ivković je ranije za Nova.rs otišao korak dalje:

Krajnji rok je 26. decembar. S obzirom da je tog datuma subota i pod pretpostavkom da će predsednički izbori biti održani u nedelju, što je već godinama praksa, onda bi građani Srbije mogli ponovo da izađu na glasanje 20. decembra.

Ivković je ocenio da izbori mogu biti raspisani i pošto se rokovi maksimalno iscrpe, pa bi datum tada bio poznat tek krajem novembra.

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) navodi drugačiju sliku. Prema saznanjima CLS-a, kao najozbiljniji termin trenutno se razmatra 13. decembar, izbori bi bili raspisani tek po okončanju parlamentarnih izbora, a kampanja ne bi trajala duže od 30 dana. Taj datum nalazi se i na Mrdićevom spisku.

Šta se zna o vezi sa parlamentarnim izborima?

Predsednički izbori dolaze usred kampanje za vanredne parlamentarne izbore, koje je Vučić raspisao pošto je Vlada početkom septembra usvojila predlog o raspuštanju Skupštine. RIK istovremeno sprovodi i izbore za članove saveta nacionalnih manjina, raspisane za 8. novembar, što je jedna od nedelja sa Mrdićevog i Marinkovićevog spiska. Dimitrijević je rekao da će do 25. oktobra sve biti spremno za nesmetano održavanje izbora.

Vučić je u julu, gostujući na TV Prva, o redosledu govorio ovako: „Dakle, logično je ako su parlamentarni u oktobru, moguće je krajem decembra, početkom januara predsednički“. Januar je izvan roka koji navode svi sagovornici iz ovog teksta.

Nijedan od aktera ne navodi da je odluka o raspisivanju predsedničkih izbora već doneta. Prema Zakonu o izboru predsednika, odluka stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a prema Mrdiću dan glasanja bira Brnabić. Prema Marinkoviću, rok da to učini istekao bi već danas.