Široka-Pulja posle preuzimanja dužnosti obišla Prekaz

Nova predsednica Kosova Justina Široka-Pulja svoju prvu zvaničnu aktivnost obavila je u Prekazu, a u nastavku obilaska posetila je i grobove Ibrahima Rugove i Adema Demaćija, o čemu je saopštenje izdao njen kabinet. Sa premijerom Aljbinom Kurtijem imala je prvi sastanak u novoj funkciji.

Dužnost je preuzela na ceremoniji ispred zgrade Skupštine Kosova u Prištini. Vršilac dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiu predala joj je Ustav Kosova, a ceremoniji su, kako je prenela javna televizija RTK, prisustvovali premijer Kurti, komandant Kosovskih bezbednosnih snaga Baškim Jašari i predstavnici institucija i političkih stranaka.

Šta je Široka-Pulja rekla u Prekazu i na grobovima?

U Prekazu je poručila: „Prekaze ostaje simbol nenadmašne izdržljivosti i žrtve za domovinu.“

Na grobu Ibrahima Rugove ocenila je da je njegova uloga u periodu koji je nazvala najvažnijim u istoriji Kosova bila od velikog značaja. „Njegovo političko nasleđe i vizija za slobodno, demokratsko i zapadno orijentisano Kosovo su vodič za nas“, naglasila je predsednica.

Kod groba aktiviste Adema Demaćija odala je počast njegovom životu i delu, uz ocenu da je ceo život posvetio slobodi i dostojanstvu naroda Kosova. Kabinet predsednice u saopštenju navodi: „Svojom odlučnošću i žrtvom, Demaći je postao simbol otpora i nepokornosti pred nepravdom.“ Odavanje počasti ovim ličnostima Široka-Pulja je opisala kao podsetnik na temelje na kojima je izgrađeno Kosovo.

Šta je Kurti poručio posle prvog sastanka?

Premijer je posle susreta sa novom predsednicom rekao da Kosovo sada čeka mnogo posla. Prema onome što su preneli mediji u Prištini, Kurti je izjavio:

Mnogo sam joj se zahvalio, što nas je počastvovala svojim prihvatanjem kandidature. Sada nas čeka mnogo posla. Kosovo, konačno, posle više od godinu dana, ima funkcionalne institucije i sada nemamo vremena za gubljenje. Moramo se ujediniti za državne izazove.

Posle duge političke i institucionalne krize, piše Dojče vele, Kosovo je predsednicu izabralo u poslednjim satima pre isteka ustavnog roka, čime je izbegnuto ponavljanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Kako je došla na čelo države?

Široka-Pulja izabrana je na vanrednoj sednici Skupštine nekoliko minuta posle ponoći, kada je istekao rok koji je Ustavni sud odredio za izbor predsednika. Dobila je 81 poslanički glas, nakon dogovora vladajućeg Samoopredeljenja i opozicione Demokratske partije Kosova (DPK). U govoru posle izbora rekla je da će biti predsednica svih građana i da funkciju prihvata sa velikom čašću i odgovornošću.

Ima 72 godine i ekonomistkinja je. Treća je žena na toj funkciji od 1999, posle Atifete Jahjage i Vjose Osmani. Pre izbora vodila je Akademiju nauka i umetnosti u Prištini, a bila je i ministarka energetike i rudarstva od 2008. do 2011. u vladi Hašima Tačija, te poslanica DPK od 2011. do 2014.

Šta je njen prvi zadatak?

Prema pisanju Dojče velea, prvi zadatak nove predsednice je da proglasi izmenjeni Zakon o Specijalizovanim većima, koji je parlament usvojio u noći 6. oktobra, pre samog izbora. Izmena tog zakona bila je uslov DPK upućen Kurtiju i njegovoj stranci. Izmenjeni zakon skraćuje period koji sud obuhvata na vreme od 1. jula 1999. do 31. decembra 2000, predviđa najvišu kaznu od 15 godina zatvora i mogućnost pomilovanja koje bi odobravao predsednik.

Predsednik DPK Bedri Hamza, čija je stranka pokrenula izmene, poručio je:

Zakon nema za cilj da ukine Specijalizovana veća niti da spreči istrage o slučajevima zbog kojih su osnovana, uključujući i navode o trgovini organima. Naprotiv, cilj je da se jasnije definišu granice mandata i ovlašćenja suda.

Politički analitičar Naim Rašiti iz Balkanske grupe za istraživanje politika rekao je za Dojče vele da je potez Kosova „došao prekasno i mogao bi da se protumači kao mešanje u rad Specijalizovanih veća“. Ipak, on ne veruje da Kosovo može da interveniše u toj meri ili da će preduzeti mere koje bi ugrozile rad i mandat suda. Kurti je presudu Specijalizovanog veća od 16. septembra, kojom je Tači sa još trojicom bivših lidera OVK osuđen u prvom stepenu, ocenio rečima da sadrži „činjenične, istorijske i pravne greške“ koje moraju biti ispravljene u žalbenom postupku.