Filmska udruženja podnose krivičnu prijavu protiv Selakovića

Predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije Miloš Škundrić objavio je 19. oktobra da sedam strukovnih udruženja podnosi krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal protiv ministra kulture Nikole Selakovića i, kako navode, njegovih saizvršilaca u Ministarstvu kulture i Filmskom centru Srbije (FCS). Povod je obustava finansiranja domaćeg filma, koja po njihovim rečima traje više od dve godine.

Prijavu potpisuju:

• Udruženje filmskih umetnika Srbije
• Asocijacija filmskih reditelja Srbije
• Udruženje filmskih glumaca Srbije
• Udruženje filmskih producenata Srbije
• Udruženje scenarista Srbije
• Srpska asocijacija snimatelja
• Dokumentaristi Srbije

Da li je krivična prijava već predata?

Iz Škundrićevih izjava to nije jasno. I u razgovoru za Danas i u izjavi za Vreme govori se u sadašnjem vremenu, da udruženja prijavu “podnose”, ali datum kada je dokument stvarno stigao u tužilaštvo nigde nije naveden. Škundrić sam kaže da postupak “sigurno neće trenutno krenuti”, a u Vremenu poručuje da će se Ministarstvo kulture i FCS “uskoro” naći pred tužilaštvom, jer na pitanje gde je završio novac nisu hteli da odgovore.

Odgovor ministra Selakovića i reakcija tužilaštva do sada nisu objavljeni.

Koliko je šteta i koliko filmova neće nastati?

Škundrić početnu materijalnu štetu procenjuje na oko dve milijarde dinara, odnosno oko 17 miliona evra. Za Danas je rekao:

Dve milijarde dinara je početna šteta koju su napravili. To su sredstva koja nikada nisu niti će biti potrošena, a koja su po Zakonu o budžetu bila namenjena domaćoj filmskoj produkciji.

Broj filmova koji, po njegovoj računici, neće biti snimljen razlikuje se od izjave do izjave. U Danasu navodi da se na svakom konkursu podrži šest do sedam dugometražnih igranih filmova, pa pet neodržanih konkursa znači oko 35 igranih filmova manje, uz još 20-ak dugometražnih dokumentarnih, 40-ak kratkih i 20-ak koprodukcija sa inostranstvom. U Vremenu govori o tridesetak igranih, dvadesetak dokumentarnih, četrdesetak kratkih filmova i oko 25 stranih koprodukcija. Osnova obe računice su dva godišnja konkursa koje FCS po zakonu mora da raspiše; po Škundriću oni nisu raspisani, pa dug sada iznosi četiri do pet konkursa.

O odgovornosti direktora FCS-a Škundrić je za Vreme rekao:

U ovom trenutku već znamo da su v.d. direktori FCS-a u poslednje dve godine postupali suprotno Zakonu o kinematografiji koji direktno uređuje njihov rad, kao i godišnjim ugovorima koje su potpisivali sa Ministarstvom kulture. Njihovo direktno zaduženje po Zakonu bilo je da održe najmanje dva godišnja konkursa za sufinansiranje domaćeg filma. U ovom trenutku dužni su najmanje četiri, odnosno pet konkursa.

Šta udruženja kažu o upravnim odborima i Lekiću?

Prema Škundriću, ni Upravni ni Nadzorni odbor FCS-a nisu reagovali. Upravni odbor, tvrdi, nije preuzeo upravljanje centrom u skladu sa zakonom i ugovorima, a Nadzorni odbor se u protekle dve godine “pravio mrtav”. On u tom kontekstu ukazuje na mogući sukob interesa predsednika Upravnog odbora Miroslava Lekića: komisija FCS-a je 2024. izabrala i finansirala Lekićev film kao domaćeg kandidata za Oskara. Ta tvrdnja u izvorima stoji samo u Škundrićevom izlaganju.

Motiv: odmazda ili propust?

Motiv obustave Škundrić ne vidi u propustu. Za Vreme je poručio:

Jasno je da je ovo ništa drugo do svesno gušenje srpske kinematografije i onih koji je čine, a motiv - odmazda za slobodno izražavanje mišljenja filmskih umetnika kada je reč o korupciji i uopšte katastrofalnoj situaciji u društvu.

Da li ministarstvo postupa po direktivi bivšeg predsednika Aleksandra Vučića ili mu se državni službenici dodvoravaju, on ne želi da nagađa, ali tvrdi da su prekršeni Zakon o kinematografiji, Zakon o kulturi i Ustav. Tvrdi i da se državni resursi stavljaju na raspolaganje reditelju Predragu Gagi Antonijeviću, Lekiću i Lazaru Ristovskom, dok projekti koji bi mogli da ostvare veliku gledanost i festivalski uspeh ostaju bez sredstava.

Izjavu o ministrovoj političkoj sudbini dao je za Danas:

Selaković će verovatno biti aboliran od bivšeg predsednika za zločin protiv srpskog kulturnog nasleđa, ali će za ovo ipak morati da odgovara, na istoj adresi, gde ga već poznaju - pred Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal. Selaković je samo jedno od lica, ali najodgovorniji, kao ministar kulture koji je radio sve, samo ne svoj posao.

Spor oko 53 neostvarena projekta

Škundrić odgovara i na raniju Selakovićevu tvrdnju. Ministar je početkom godine rekao da filmski radnici nisu realizovali 53 projekta za koje su dobili novac, a Škundrić to naziva teškom lažom. Po njegovim rečima, rokovi za realizaciju iznose od tri do pet godina, dok dugometražni film u proseku nastaje oko sedam godina, jer su ranije dodeljena sredstva bila tri do pet puta manja od potrebnih i od onih koja za film izdvajaju zemlje u okruženju.

Kao primer navodi dokumentarac “Planina”, čija je produkcija trajala osam godina, a koji je pobedio na festivalu Sundance. Podseća i da su na festivalu u Kanu ove godine učestvovala dva kratka filma. Škundrić navodi da se sve to dešava u godini u kojoj domaći film nema uloženih sredstava.