Brisel i Podgorica do detalja: samit EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu
Predsednik Saveta EU Antonio Kosta i predsednik Crne Gore Jakov Milatović su pisanim pozivima zaključili listu učesnika samita u Tivtu, na kojem se očekuje formalna potvrda napretka Crne Gore i pregled obaveza Srbije, Severne Makedonije, Albanije, BiH i Kosova.
Brisel i Podgorica su do detalja zaključili pripreme za samit Evropske unije i Zapadnog Balkana koji će biti održan 5. juna u Tivtu, sa formalnim pozivima koje su uputili predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i predsednik Crne Gore Jakov Milatović. Program obuhvata plenarni sastanak posvećen napretku integracije i Plana rasta za Zapadni Balkan, kao i radni ručak na kojem će biti razmatrana politika proširenja, ključni izazovi i mogućnosti, kao i usklađivanje sa evropskim politikama i standardima, navodi sajt zvaničnog samita EU-Zapadni Balkan.
Za Srbiju, ovo je peti samit ovog formata na koji predsednik Aleksandar Vučić dolazi sa istom strukturnom porukom: da je Srbija „pouzdan i odgovoran partner“ Briselu, što su formulacije koje je upotrebio i posle radne večere sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen 17. maja u Briselu. Srpska delegacija na samitu u Tivtu, prema saopštenju kabineta predsednika, obuhvatiće, pored Vučića, ministarku za evropske integracije Tanju Miščević i ministra spoljnih poslova Marka Đurića. Glavna tačka koju će Beograd pratiti jeste način na koji će biti formulisana Deklaracija o napretku regiona, posebno u delu koji se odnosi na unutrašnji dijalog Beograda i Prištine.
Glavni prioritet predsedavanja Crne Gore u 2026. godini je „Jačanje bezbednosti i stabilnosti zajedno“, navodi pripremno saopštenje. Podgorica koristi samit u Tivtu kao priliku da javno potvrdi status frontrunnera za sledeće članstvo u EU, sa završetkom pregovaračkih poglavlja koji bi mogao biti zaključen u prvom kvartalu 2027. godine. Crna Gora i Albanija, kako navodi briselski Atlantic Council, su do sada „pokazale ozbiljan iskorak u pristupnom procesu, dok je ostatak regiona zaostao zbog političkih kriza i strukturnih problema“.
Pet kandidata, pet različitih pozicija
Srbija na samit u Tivtu dolazi pod pritiskom dva pravca: da Brisel pozdravi konkretne reforme u oblasti pravosuđa i medija, koja su prepoznata kao test sprovođenja preuzetih obaveza, i da dijalog sa Prištinom dobije nove dinamike kroz radni plan koji je u maju ozvaničio specijalni predstavnik EU Peter Sorensen. Komesarka za proširenje Marta Kos odbila je u martu zajednički predlog Vučića i albanskog premijera Edija Rame o ubrzanoj formuli evropske integracije za pojedine kandidate, tema na koju će se dva lidera u Tivtu verovatno ponovo vratiti.
Severna Makedonija dolazi sa otvorenim ustavnim pitanjem koje se vezuje za bilateralni spor sa Bugarskom. Albanija je u prošloj godini pokazala dobre rezultate u otvaranju pregovaračkih klastera. Bosna i Hercegovina je u kombinovanom statusu kandidata koji čeka na ispunjenje 14 ključnih prioriteta. Kosovo zadržava status potencijalnog kandidata, sa odloženim procesom liberalizacije viznog režima posle Briselovog ublažavanja mera iz oktobra prošle godine.
Florijan Bieber, profesor jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu i koordinator Saveta za politiku Zapadnog Balkana (BiEPAG), ocenio je u kratkom tekstu za European Western Balkans portal da samit u Tivtu „neće biti revolucionaran, ali će dati priliku Briselu da potvrdi politički kredit za one koji su postigli rezultate i da pošalje precizne signale onima koji nisu“. Po njegovom čitanju, glavni rizik jeste da samit, kao i prethodni, ostane na nivou opštih formulacija o važnosti regiona, bez konkretnih datuma za otključavanje pojedinih pregovaračkih poglavlja.
Brisel i Berlin oprezno, Pariz u krizi
Iz Evropske komisije se ne očekuje formalno otvaranje novog pregovaračkog poglavlja sa Srbijom pre samita 5. juna, ali su u toku razgovori o pripremi klastera koji obuhvata slobodu kretanja radne snage. Komesarka Marta Kos je u kratkoj izjavi novinarima u Briselu navela da Komisija „pažljivo posmatra reformski tempo u svim kandidatskim zemljama“, što je u žargonu briselske diplomatije čitano kao odsustvo jasne politike ubrzanog otvaranja poglavlja u trenutku kada je nemačka vlada usredsređena na unutrašnja pitanja, a francuska kriza zaustavila ključne pozicije Pariza u Savetu EU.
Berlin je, posredstvom Mercove vlade, signalizirao da je nastavak procesa proširenja „strateška obaveza, ne diskreciona“, ali su nemački diplomati u Briselu zadržali oprez oko datuma. Pariz, koji bi u normalnim okolnostima sa Hagom i Holandijom činio koalicionu protivtežu brzom proširenju, trenutno je preokupiran unutrašnjim sporom oko budžeta za 2026. godinu.
Sledeći konkretni datum jeste plenarni deo samita 5. juna u Tivtu, koji počinje u 9 sati po centralnoevropskom vremenu. Konferencija za novinare po završetku samita zakazana je za 13 sati, posle čega sledi radni ručak na kojem će Antonio Kosta, Ursula fon der Lajen i Jakov Milatović finalizovati zaključke koji će biti objavljeni kao zajedničko saopštenje.
