Tivat 5. juna: 42 delegacije potvrđene, Merc i Makron dolaze posle krize
Vlada Crne Gore i Generalni sekretarijat Saveta EU finalizovali su listu od 42 delegacije za samit EU i Zapadnog Balkana u Tivtu, sa potvrdom dolaska Friedricha Merca, Emanuela Makrona, Đorđe Meloni, Mete Frederiksen i Pedra Sančeza, dok će Roberta Mecola iz Evropskog parlamenta voditi paralelni parlamentarni format.
Tivat će 5. juna ugostiti 42 delegacije i približno 300 predstavnika domaćih i međunarodnih medija na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, najavila je u utorak vlada Crne Gore, dan posle finalizacije liste učesnika koju su zajedno potpisali predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i predsednik Crne Gore Jakov Milatović. Sa briselskih kancelarija je tokom prethodna 24 časa dopisom prosleđena ažurirana lista učesnika sa najavom dolaska kancelara Friedricha Merca, predsednika Francuske Emanuela Makrona, italijanske premijerke Đorđe Meloni, danske premijerke Mete Frederiksen i premijera Španije Pedra Sančeza.
Za Srbiju, koja u Tivat dolazi po peti put u istom samitskom formatu, dolazak Makrona ima konkretnu težinu jer francuski predsednik, prema redovnim briselskim brifinzima, zadržava pravo veta na ubrzano otvaranje pojedinih pregovaračkih klastera, posebno klastera 1 koji obuhvata vladavinu prava. Predsednik Aleksandar Vučić će u Tivat doći sa istom strukturnom porukom koju je upotrebio u maju u Briselu na radnoj večeri sa Ursulom fon der Lajen, dok će ministarka za evropske integracije Tanja Miščević koristiti samit za bilateralni razgovor sa komesarkom Martom Kos o klasterima koje Beograd želi da otvori do kraja kalendarske godine.
Domaćin samita, predsednik Milatović, izneće u uvodnom obraćanju temu predsedavanja Crne Gore u 2026. godini, „Jačanje bezbednosti i stabilnosti zajedno“, čime će formalno potvrditi status frontrunnera Podgorice za sledeće članstvo u Uniji. Crna Gora je u martu zaključila pretposlednji pregovarački klaster, a generalni okvir za zatvaranje pregovora očekuje se u prvom kvartalu 2027. godine. Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta, vodiće paralelni parlamentarni format sa predsednicima parlamenata zemalja kandidata, gde će glavna tačka biti zajednička izjava o sankcionom režimu prema Rusiji.
Pet tema na plenarnoj sednici
Plenarna sednica je strukturirana oko pet tačaka, prema pripremnom dokumentu Sekretarijata Saveta koji je u srijedu uveče prosleđen članicama: napredak Plana rasta za Zapadni Balkan, energetska bezbednost regiona, migracioni pravci preko Balkana ka EU, ekonomska konkurentnost u kontekstu zelene tranzicije, i bilateralni dijalog Beograda i Prištine. Za svaku tačku predviđeno je 25 minuta plenarne rasprave, posle čega sledi radni ručak na kojem će biti razmatrana politika proširenja, ključni izazovi i mogućnosti, kao i usklađivanje sa evropskim politikama i standardima.
Kaja Kalas, Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, u kraćem zajedničkom istupu sa komesarkom Kos predstaviće paket od 30 strateških projekata u oblasti puteva, energetske mreže i digitalne infrastrukture za koje je predviđena finansijska podrška preko Plana rasta od 6 milijardi evra. Slovenački premijer Robert Golob potvrdio je takođe dolazak, kao i hrvatski premijer Andrej Plenković, što daje samitu jasno regionalni karakter sa snažnim učešćem zemalja koje su prošle put pristupa u prethodne dve decenije.
Brisel i Berlin sa zajedničkom porukom, Pariz pažljiviji
Berlin je preko vlade Friedricha Merca u maju potvrdio formulaciju da je proširenje „strateška obaveza, ne diskreciona“, ali su nemački diplomati u Briselu zadržali rezervu o konkretnim datumima otvaranja klastera za pojedine kandidate. Mercova vlada je takođe u budžetu za 2026. godinu predvidela 11,5 milijardi evra za nastavak pomoći Ukrajini, što je sastavni deo briselske kalkulacije da resursi za proširenje moraju biti sagledani u kontekstu opštih izdataka za bezbednost evropskog kontinenta.
Pariz dolazi u Tivat sa drugačijom pozadinom: francuska vlada Sebastijena Lekornia preživela je u februaru dva glasanja o nepoverenju i sa naporom usvojila budžet za 2026. godinu, posle gotovo dvogodišnjeg parlamentarnog deadlocka koji je dvojici premijera doneo ostavku. Makron će u Tivat doći sa istom platformom koju je formulisao na sastancima Evropskog saveta u martu, gde je insistirao na strogom modelu „uslovljene“ integracije, sa naglaskom na merljivim pokazateljima u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije.
Sledeći datum jeste 5. jun
Sledeći konkretni datum jeste plenarni deo samita 5. juna, koji počinje u 9 sati po centralnoevropskom vremenu, sa konferencijom za novinare u 13 sati. Zaključci samita, koji će biti objavljeni kao zajedničko saopštenje, finalizovaće Kosta, fon der Lajen i Milatović tokom radnog ručka, posle čega je zakazan bilateralni sastanak Vučića i komesarke Kos.
Za Srbiju, glavni indikator uspeha samita biće formulacija zaključaka u delu koji se odnosi na dijalog sa Prištinom, posebno na način na koji će biti prepoznat radni plan koji je u maju ozvaničio specijalni predstavnik EU Peter Sorensen. Po proceni diplomatskih izvora u Briselu, neće biti najave novog pregovaračkog klastera za Srbiju pre samita, ali se očekuje da Komisija u junu uputi pozitivnu poruku o klasteru koji obuhvata slobodu kretanja radne snage, kao prvi korak ka konkretnijem otvaranju do kraja godine.
Kakav signal očekujete da samit u Tivtu pošalje srpskoj javnosti, ohrabrenje ili opomenu?
