Tivat: nacrt zaključaka EU samita stigao u prestonice regiona

Crnogorsko predsedništvo Evropske unije i kabinet predsednika Jakova Milatovića distribuirali su u sredu uveče nacrt zaključaka samita Evropske unije i Zapadnog Balkana. Samit se održava 5. juna u Tivtu, sa kapacitetom od četrdeset dve delegacije, među kojima su potvrđene posete kancelara Fridriha Merca, predsednika Emanuela Makrona i predsednice Komisije Ursule fon der Lajen.

Nacrt zaključaka, do kojeg je redakcija došla preko diplomatskih izvora u Briselu, proširuje dosadašnji format od dva poglavlja na tri. Pored pristupanja i ekonomskih tokova, dodato je posebno poglavlje o bezbednosnoj koordinaciji, sa naglaskom na hibridne pretnje, energetsku otpornost i koordinaciju oko sankcionog režima prema Rusiji. Za Srbiju, koja je u maju potpisala memorandum o saradnji sa Komunističkom partijom Kine, ovo je politički izazov za balansiranje multivektorske politike.

Centralna pitanja zaključaka

U poglavlju o pristupanju nacrt sadrži formulaciju o “ubrzanom kreditovanju” otvaranja klastera za Crnu Goru i Albaniju, dok je Srbiji predviđen “diferencirani pristup” zavisno od ispunjenja merila iz Poglavlja 35. Nacrt eksplicitno pominje dijalog Beograda i Prištine kao uslov bilo kakvog daljeg napretka.

U poglavlju o bezbednosti predloženo je formiranje “stalnog mehanizma konsultacija” između Visoke predstavnice EU Kaje Kalas i ministarstava spoljnih poslova zemalja regiona. Mehanizam bi se sastajao polugodišnje, sa uslovom redovnih izveštaja o usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Samit u Tivtu mora doneti operativne zaključke, a ne deklaracije, ako želimo da Plan rasta od šest milijardi evra ima vidljive efekte do sledeće godine, izjavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola u utorak.

Pozicija Beograda i Prištine

Beograd traži unošenje formulacije o rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i o “punom poštovanju teritorijalnog integriteta zemalja kandidata” u uvodnu izjavu. Priština, prema saopštenju kabineta premijera Aljbina Kurtija, podržava nacrt u postojećoj formi i traži dodavanje pasusa o “obavezi sprovođenja svih sporazuma iz dijaloga”, uz pominjanje Ohridskog aneksa.

Diplomatske aktivnosti u nedeljama pre samita obuhvataju:

• bilateralne sastanke šefa pregovaračkog tima Srbije sa svim članicama EU
• konsultacije Prištine sa francuskom diplomatijom o nacrtu zaključaka
• pripremu zajedničkog non-paper-a Pariza, Berlina i Rima o budućnosti dijaloga
• konsultacije Sarajeva sa Hrvatskom o pasusima o bezbednosti
• razgovore Severne Makedonije sa Bugarskom o izmenama Ustava

Specijalni izaslanik EU za dijalog Peter Sorensen najavio je susret sa Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem u petak u Briselu, sa ciljem usklađivanja stavova pred Tivat.

Reakcija prestonica EU

Nemačka delegacija u Briselu, prema izvorima blizu Berlinskoj saveznoj kancelariji, podržava nacrt u celini, ali traži oštriju formulaciju o napretku u vladavini prava. Francuska podržava poglavlje o bezbednosti i naglašava koordinaciju sa NATO partnerima.

Italija pod premijerkom Đorđom Meloni insistira na ekonomskom poglavlju i na konkretnim brojkama isplate druge i treće tranše Plana rasta, koje ukupno vrede milijardu i petsto miliona evra. Mađarska premijera Viktora Orbana zadržava rezerve prema poglavlju o sankcionom režimu i traži unošenje pasusa o “energetskoj raznovrsnosti”.

Šta sledi posle Tivta

Posle samita, narednji ključni datum je sednica Saveta za opšte poslove EU u Luksemburgu 17. juna, na kojoj će se odlučivati o otvaranju klastera za Crnu Goru i Albaniju. Junski Evropski savet u Briselu 26. i 27. juna trebalo bi da donese smernice za naredne pregovaračke korake.

Za Beograd je posebno značajno da zaključci samita ostave prostor za nastavak diferenciranog pristupa, koji omogućuje saradnju sa Kinom u oblastima koje nisu eksplicitno sankcionisane, uz ispunjavanje obaveza prema Briselu. Korpus mera koji se priprema obuhvata reviziju trgovinske politike i koordinaciju u oblasti digitalne infrastrukture.

Da li će zaključci samita u Tivtu sadržati eksplicitnu formulaciju o rezoluciji 1244, ili će Beograd morati da pristane na opštiju referencu o teritorijalnom integritetu zemalja kandidata?