Damask: Tramp ukinuo veliki deo sankcija Siriji, al-Šara rekonstruisao vladu
Trampova administracija je 23. maja ukinula široki paket sankcija Siriji, dok je prelazni predsednik Ahmed al-Šara izvršio prvu rekonstrukciju vlade i smenio ministre informisanja i poljoprivrede u potezu odgovora na optužbe za nepotizam.
Damask je u poslednjih sedam dana doživeo dva paralelna procesa koji menjaju politički okvir sirijske prelazne vlasti: 23. maja Trampova administracija je ukinula široki paket sankcija Siriji, dok je prelazni predsednik Ahmed al-Šara 9. maja izvršio prvu rekonstrukciju vlade od svrgavanja Bašara al-Asada krajem 2024, sa zamenom ministara informisanja i poljoprivrede, navode Al Džazira i Institut za nacionalne studije bezbednosti iz Tel Aviva. Istog dana al-Šara je za sekretara predsedništva imenovao bivšeg guvernera Homsa Abdurahmana Badreddina al-Amu, što je predstavljeno kao odgovor na optužbe za nepotizam jer je tu funkciju do tada obavljao njegov brat Maher.
Za Srbiju, koja je u poslednjih osamnaest meseci pažljivo balansirala odnos prema novoj sirijskoj vlasti, dva ova razvoja otvaraju nove diplomatske kanale. Srpska ambasada u Damasku, koja je ostala otvorena tokom čitavog perioda Asadovog pada, ponovo je u redovnom radu, sa potvrdom Ministarstva spoljnih poslova Srbije da Beograd „prati proces stabilizacije Sirije sa interesom za bezbednost srpskih državljana koji su tokom rata ostali u zemlji“. Ukidanje američkih sankcija otvara prostor za povratak srpskih građevinskih kompanija na sirijsko tržište, gde su do 2011. godine bile aktivne sa portfeljem projekata na nivou od 340 miliona evra.
Al-Šara je na čela ministarstva informisanja i poljoprivrede postavio Haleda Favaza Zaarura i Basela al-Suvejdana, koji su zamenili Hamzu al-Mustafu i Amjada Badra. Prema saopštenju prelazne vlade, rekonstrukcija je „odgovor na potrebu da se ojača kapacitet sprovođenja u prioritetnim oblastima“, što je u sirijskom političkom kontekstu protumačeno kao priznanje da prelazna vlada ima ozbiljne probleme sa komunikacijom sa javnošću i sa hitnim agronomskim pitanjima posle godišnje suše koja je pogodila severoistok Sirije.
Šta donosi ukidanje sankcija
Trampovo ukidanje paketa sankcija, koje je formalizovano 23. maja, sledilo je posle dva ranija koraka: najave predsednika sa kraja aprila i sastanka sirijskog ministra spoljnih poslova Asada al-Šaibanija sa državnim sekretarom SAD Markom Rubijem 15. maja u Antaliji. Po proceni Instituta za nacionalne studije bezbednosti iz Tel Aviva, kojim se vodi izraelska analiza, paket obuhvata ukidanje sektorskih sankcija na sirijsko bankarstvo, energetski sektor i delove transportne infrastrukture, dok ostaju na snazi pojedinačne sankcije prema imenima povezanim sa ratnim zločinima iz Asadovog perioda.
Hala Rharit, bivša američka diplomatkinja sa višegodišnjim iskustvom u sirijskoj oblasti, ocenila je za briselski European Council on Foreign Relations da je Trampov potez „strateški pažljiv jer otvara prostor za ekonomski oporavak, ali ne brisanjem pravne odgovornosti“. Po njenoj analizi, paket pruža Damasku konkretne mogućnosti da privuče investicije iz Zalivskih zemalja, posebno iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koje su tokom protekle godine signalizirale spremnost da finansiraju obnovu sirijske infrastrukture.
Brisel ulazi u proces
Evropska unija je 11. maja najavila da će u potpunosti obnoviti svoj sporazum o saradnji sa Sirijom iz 1978. godine i započeti formalne razgovore o jačanju ekonomskih i bezbednosnih veza. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas izjavila je da Unija „posmatra Siriju kao zemlju u tranziciji, sa kojom je moguć pragmatičan dijalog“. Time je Brisel napravio razdvajanje između sirijskog naroda, kojem se pomaže kroz humanitarne i razvojne mehanizme, i pojedinaca odgovornih za ratne zločine, prema kojima sankcioni režim ostaje na snazi.
Iz Berlina, kancelar Fridrih Merc je u kratkoj izjavi novinarima u Bundestagu izrazio „oprezan optimizam“ povodom procesa obnove Sirije, dok je iz Pariza došlo zadržano pozdravljanje uz uslov da prelazna vlada „pokaže napredak u zaštiti verskih i etničkih manjina“. Pariz je posebno osetljiv na pitanje hrišćanskih zajednica u Siriji, koje je francuska spoljna politika tradicionalno štitila još od mandata pod Ligom naroda.
Sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova najavilo je da će u sledećih mesec dana biti izrađen nacrt novog ustava, sa rokom za narodno glasanje koji bi mogao biti zakazan u zadnjem kvartalu 2026. godine. Po analizama briselskog ECFR-a, glavni rizik prelaznog procesa ostaje da li al-Šara uspeva da održi koalicionu vladu koja obuhvata pripadnike različitih frakcija oružane opozicije koja je svrgnula Asada, sa direktnom unutrašnjom diferencijacijom oko stepena uloge islamske komponente u budućoj sirijskoj državi.
Sledeći konkretni datum jeste sastanak Saveta bezbednosti UN o Siriji, zakazan za prvu nedelju juna, kada se očekuje obraćanje specijalnog izaslanika UN Gerom Pedersena, koji se posle dolaska al-Šare zadržao na poziciji uz ojačan mandat.
