Ben Gvir snimak iz Ašdoda: globalna osuda, Netanjahu javno ukorio ministra

Izraelski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir objavio je u sredu 20. maja na svojim društvenim mrežama video snimak u kojem se ruga vezanim aktivistima sa flotile za Gazu, koju su izraelske snage zaustavile u međunarodnim vodama.

Snimak prikazuje desetine vezanih aktivista koji kleče u luci Ašdod. Ben Gvir maše izraelskom zastavom i na hebrejskom uzvikuje:

Dobrodošli u Izrael, mi smo ovde glavni.

U pozadini kroz razglas svira izraelska himna, dok kamera prelazi preko vezanih aktivista. Posle sedmodnevne diplomatske krize, premijer Benjamin Netanjahu je u sredu 27. maja prvi put javno ukorio koalicionog partnera, ocenivši da ponašanje ministra „nije u skladu sa vrednostima i normama Izraela“.

Za Srbiju, koja u Ašdodu nije imala državljana među aktivistima flotile ali drži kontinuitet diplomatskih odnosa i sa Izraelom i sa Palestinskom samoupravom, kriza otvara prostor za nove pritiske unutar EU oko zajedničke spoljne politike. Beograd je u 2026. godini ostao na 64 odsto usklađenosti sa zajedničkom spoljnopolitičkom pozicijom EU, a ovaj slučaj pokazuje koliko Brisel teško izlazi sa zajedničkim signalom prema Telavivu i kada postoji konsenzus o neprihvatljivosti ponašanja jednog ministra.

Italija i Španija, čiji su državljani bili među aktivistima, prve su pozvale izraelske ambasadore na razgovor. Italijansko ministarstvo spoljnih poslova preko ministra Antonija Tajanija sazvalo je ambasadora Estera Garijela u petak ujutru, dok je španska ministarka spoljnih poslova Marija Karena Pičar pozvala ambasadora Dana Pojanera u utorak. Pridružile su se i Kanada, Portugal, Francuska, Irska i Turska, koje su uputile javne diplomatske demanše.

Tri konkretne posledice po izraelsku diplomatiju

Prva posledica je, kako u Telavivu opisuju, „lom Hasbara mašine“, izraelskog sistema strateške javne komunikacije. Sistem je u 2026. imao budžet od 150 miliona dolara, ali je posle Ben Gvirovog snimka izgubio značajan deo argumentacionog kapaciteta na evropskoj sceni.

Druga posledica je da je Brisel preko Visoke predstavnice Kaje Kalas u utorak najavio razmatranje suspenzije nekih elemenata Sporazuma o pridruživanju EU sa Izraelom. Do sada je to bila samo retorička pretnja.

Treća posledica je javni ukor premijera Netanjahua, koji se prvi put javno distancirao od koalicionog partnera koga je u februaru 2025. godine vratio u vladu posle prekida od osam meseci.

Mediji u Telavivu, posebno Haarec, Times of Israel i N12, navode da je javni ukor delom posledica pritiska iz Bele kuće. Savetnik za nacionalnu bezbednost Hered Hegset u utorak je izrazio „nezadovoljstvo“ tonom Ben Gvirovog snimka u razgovoru sa izraelskim kolegom Jisraelom Kacom. Vašington ipak nije sazvao izraelskog ambasadora Jehiela Lajtera, čime je signalizirao da je javna kritika bila pažljivo dozirana i da ne menja strateški odnos.

Vizit specijalnog izaslanika u Tel Avivu

Specijalni izaslanik za Gazu Stiv Vitkof, koji je nedelju ranije pregovarao sa iranskim partnerima, u petak 30. maja stiže u Tel Aviv na neplanirani razgovor sa Netanjahuom. Tema sastanka, prema brifingu Stejt departmenta od četvrtka, jeste „obnova primene primirja iz oktobra 2025. i sprečavanje daljih incidenata koji ugrožavaju regionalne procese“.

Vašington, koji je već uložio značajan diplomatski kapital u nuklearne pregovore sa Iranom, ne želi paralelnu krizu sa evropskim partnerima oko Izraela u trenutku kada ti partneri treba da finansiraju paket za vazdušnu odbranu Ukrajine.

Beograd preko ambasade u Tel Avivu prati situaciju, ali zvanično ostaje na poziciji formulisanoj u maju 2024. Ministarstvo spoljnih poslova nije izdalo poseban demarš povodom Ben Gvirovog snimka, što ostaje pažljivo dozirana neutralnost karakteristična za srpsku spoljnu politiku prema bliskoistočnim krizama u prethodne dve godine.

Da li ovaj snimak menja vašu sliku o pretežnoj poruci koju izraelska vlada šalje evropskim partnerima u 2026, ili je reč o izolovanom incidentu jednog ministra?