Ben Gvir: iseljavanje 1,86 miliona Gazana za sedam godina

Izraelski ministar nacionalne bezbednosti Icamar Ben Gvir predstavio je 3. septembra program svoje stranke Ocma Jehudit pod nazivom Razdvajanje 710, koji predviđa dobrovoljno iseljavanje najvećeg dela stanovništva Gaze u naredne sedam godina. Za Srbiju, koja bliskoistočna previranja prati bez čvrstog uporišta u bilo kom bloku i kroz sopstvenu politiku vojne neutralnosti, ovo nije samo unutrašnje izborno obećanje jedne stranke, nego najava koja bi, ako ikada dobije institucionalni oblik, promenila okvir u kom se u regionu govori o Bliskom istoku uopšte. Program dolazi nedelju dana nakon što smo pisali o hapšenju šefa bezbednosti Hamasa tokom upada u grad Gazu, u nizu poteza kojima Izrael u poslednjim nedeljama pokušava da nametne sopstveni okvir za budućnost teritorije.

Naziv Razdvajanje 710 spaja dva datuma: izraelsko povlačenje iz Gaze iz 2005. godine i 7. oktobar 2023., dan napada Hamasa koji je pokrenuo rat. Prema planu, u prvoj godini bi Gazu dobrovoljno napustilo oko 250.000 stanovnika, u naredne tri godine ukupno 1,11 milion, a u sedam godina 1,86 miliona ljudi. Portal Times of Israel podseća da u Gazi trenutno živi oko 2,3 miliona ljudi, što znači da bi plan, ako bi se ostvario u punom obimu, obuhvatio veliku većinu tamošnjeg stanovništva.

Ben Gvir traži da naredna izraelska vlada osnuje posebno ministarstvo za dobrovoljno iseljavanje, sa svojim budžetom, pregovaračkim timom prema stranim vladama i telom koje bi bezbednosno proveravalo svakog kandidata za odlazak. Program počiva na 12 načela: iseljavanje je isključivo dobrovoljno, svaki pojedinac ili porodica dobija poseban dosije, prednost ima očuvanje porodice na okupu, a ministarstvo bi mesečno objavljivalo broj prijava, odobrenja i odlazaka. Onaj ko prihvati odlazak dobio bi paket koji pokriva trošak puta, prvi smeštaj, stručnu obuku, posredovanje pri zapošljavanju i podršku u trajanju do 24 meseca. Deo sredstava bi, prema planu, išao i državama koje pristanu da prime stanovnike Gaze, srazmerno broju ljudi koje stvarno prime.

Zašto se izvori razilaze oko cene plana?

Tri izvora koja su pratila predstavljanje programa slažu se da Izrael traži dodatnih do 50 milijardi šekela, oko 15,2 milijarde dolara, uslovljeno međunarodnim učešćem u finansiranju. Ne slažu se, međutim, oko početnog uloga same izraelske države: Times of Israel i Jerusalem Post navode da je reč o 10 milijardi šekela, odnosno oko tri milijarde dolara, dok Israel National News u svom izveštaju piše da je predviđeni početni iznos 10 miliona šekela. Razlika između te dve cifre je hiljadu puta veća od same razlike u zapisu, pa nije jasno da li je u pitanju štamparska greška jednog od izvora ili stvarno različito tumačenje predloga, jer nijedan od tekstova ne objašnjava neslaganje.

Kao moguće zemlje odredišta u planu se pominju Turska, Etiopija i Kongo, uz neimenovane arapske države, dok bi svaki konkretan dogovor zavisio od pristanka same odredišne države i od uređenja pravnog statusa ljudi koji bi u nju stigli.

Ben Gvir je predstavljanje programa povezao sa žrtvama rata koji je usledio posle napada Hamasa. Kazao je da postignuti rezultati u poslednjem ratu ne smeju ostati bez trajne posledice.

“Krv naših sinova i kćeri ne sme, ne daj Bože, da bude prolivena uzalud.”

Program je, kako je najavio, prvi zahtev koji će njegova stranka staviti na sto u pregovorima o ulasku u sledeću vladu, pošto su izbori u Izraelu zakazani za 27. oktobar.

“U sledećoj vladi, osnivanje Ministarstva za iseljavanje biće na vrhu naših koalicionih zahteva.”

U obrazloženju plana, ministar se pozvao i na Rehavama Zeevija, nekadašnjeg krajnje desnog izraelskog ministra poznatog po nadimku Gandi, koji je javno zagovarao preseljenje palestinskog stanovništva.

“Vreme je da se prizna: Gandi je bio u pravu!”

Predstavljanje je zaokružio porukom osmišljenom kao slogan za predizbornu kampanju svoje stranke.

“Umesto iluzija Mira sada, potreban nam je pokret Iseljavanje sada. Umesto kopanja tunela, vreme je da se pakuju koferi.”

Analitičari koje citira Times of Israel ocenjuju da bi ovakav plan naišao na snažan međunarodni otpor i da je malo verovatno da bi u praksi zaživeo u obimu koji Ocma Jehudit predlaže, bez obzira na to koliko konkretno zvuče brojke o budžetu i rokovima. Nijedan od tri pročitana izvora ne navodi da je bilo koja od pomenutih država, Turska, Etiopija ili Kongo, do sada zvanično reagovala na predlog niti potvrdila spremnost da primi iseljenike iz Gaze.

Da li će zahtev za osnivanje ministarstva zaista postati uslov za ulazak Ocma Jehudita u narednu izraelsku vladu, i kako bi na takav zahtev reagovale zemlje koje se pominju kao moguća odredišta, ostaje otvoreno do izbora zakazanih za 27. oktobar.