Naseljenici krenuli u marš na Gazu, vojska zatvorila zonu
Izraelska krajnja desnica gura marš pristalica obnove naselja u Pojasu Gaze; očekuje se učešće ministara Ben Gvira i Smotriča, a vojska je zatvorila područja oko enklave.
- Izraelska vojska zatvorila je područja oko Pojasa Gaze uoči najavljenog marša naseljenika u enklavu.
- Očekuje se učešće ministara krajnje desnice, ministra nacionalne bezbednosti Ben Gvira i ministra finansija Smotriča.
- Kneset se raspustio pred izbore zakazane za 27. oktobar 2026.
- Vrhovni sud privremeno je zamrznuo delove spornog zakona o medijima, a odluku osporava ministar komunikacija Karhi.
Za Beograd, koji pažljivo drži ravnotežu između tople saradnje sa Izraelom i obaveze da kao kandidat usklađuje spoljnu politiku sa evropskim kancelarijama, svaka nova eskalacija na Bliskom istoku nije daleka vest: ona diže cene energenata, testira jedinstvo Brisela i pomera geopolitičku realnost u susedstvu koje Srbija ne bira. Zato marš izraelskih naseljenika na Pojas Gaze, koji je vojska pokušala da preduhitri zatvaranjem čitave zone, nadilazi lokalni politički obračun i postaje pokazatelj koliko je desničarska koalicija u Jerusalimu spremna da ide daleko dok na drugom frontu traje rat sa Iranom.
Vojska zatvorila zonu, ministri najavili učešće
Izraelska vojska saopštila je da je ograničila pristup područjima oko Pojasa Gaze uoči marša koji predvodi pokret Nahala, a koji otvoreno zagovara obnovu jevrejskih naselja u enklavi napuštenoj 2005. godine. Vojska je poručila da će sprečiti svaki pokušaj nezakonitog ulaska u Pojas, čime je pred kamerama nastala neobična slika: ista vlada čiji ministri podržavaju marš raspoređuje snage da ga zaustavi na ogradi.
Očekuje se da će se koloni pridružiti ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir i ministar finansija Becalel Smotrič, dva najglasnija zagovornika povratka naselja, uz nekoliko poslanika iz redova vladajuće koalicije. Njihovo prisustvo nije simbolično: ono povlačenje jasnu liniju između deklarativne bezbednosne politike i političkog projekta krajnje desnice, koji obnovu naselja vidi kao trajni cilj rata, a ne kao usputnu temu.
Marš dolazi u trenutku kada je Izrael istovremeno angažovan na iranskom frontu, pa domaća scena i spoljni sukob počinju da se prepliću. Za deo biračkog tela obnova naselja u Gazi je dokaz odlučnosti; za drugi deo, i za većinu evropskih kancelarija, ona je prepreka svakom scenariju posleratnog uređenja enklave.
Šta marš znači za krhku izraelsku vladu?
Politički kontekst je presudan, jer se Kneset upravo raspustio i zakazao izbore za 27. oktobar. U predizbornoj kampanji svaki potez ministara krajnje desnice čita se dvostruko: kao poruka jezgru glasača i kao proba snage unutar koalicije koja se osipa. Marš na Gazu, u tom svetlu, nije spontani skup nego pomno tempirana politička scena.
Napetost dodatno pojačava sudski sukob oko medija. Vrhovni sud privremeno je zamrznuo delove spornog zakona o medijima, a ministar komunikacija Šlomo Karhi javno je osporio odluku suda, čime se otvara još jedan front, ovoga puta između izvršne i sudske vlasti. Kada se na to doda pritisak rata i predizborna groznica, dobija se vlada koja istovremeno vodi spoljni sukob, unutrašnji institucionalni spor i ulični pritisak sopstvenih ministara.
Za evropsku perspektivu, uključujući i Srbiju koja tu perspektivu formalno deli, poruka je neprijatna: dok se traži diplomatski kanal za smirivanje regiona, deo izraelske vlade radi na produbljivanju sukoba. Da li marš ostaje simbolična gesta pred izbore ili najava trajne politike prema Gazi, pokazaće se već na oktobarskim biralištima, a odgovor će odjeknuti daleko izvan izraelskih granica.
Kako procenjujete izglede da se posleratno uređenje Gaze uopšte dogovori dok naselja ponovo ulaze u izbornu kampanju?
