Brazil: Lula i Bolsonaro izjednačeni 45 odsto pred izbore u oktobru
Najnovije istraživanje pokazuje da brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva i njegov desničarski izazivač Flavio Bolsonaro ulaze u predizbornu utakmicu izjednačeni sa po 45 odsto biračke podrške, što obećava blisku izbornu utakmicu.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva i njegov najjači izazivač sa desnice Flavio Bolsonaro, sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, ušli su u predizbornu utakmicu izjednačeni. Po 45 odsto biračke podrške, prema poslednjem istraživanju Datafolha objavljenom 16. maja.
Dodatnih 9 odsto biračkog tela najavljuje da će u oktobru predati nevažeći listić. To je signal raspoloženja koji ni Radnička partija ni Liberalna partija ne mogu da zanemare u finalnoj fazi kampanje.
Za Srbiju, koja sa Brazilom razvija ekonomske odnose pre svega u sektoru agrarne razmene, ishod izbora nije neutralan. U 2025. godini bilateralni promet je dostigao 380 miliona dolara.
Lula u svojoj sadašnjoj poziciji vodi BRICS politiku koja Beogradu povremeno otvara prostor za multilateralne formate koji nisu uslovljeni evropskim pristupnim merilima. Bolsonarov povratak u Braziliju značio bi bližu poziciju Vašingtonu i moguću promenu strateških prioriteta. Stalna misija Srbije u Brazilijji i ambasada u Beogradu prate kampanju kao deo regularnog briefovanja vlade.
Lula je svoj treći mandat osvojio u oktobru 2022. porazom Žaira Bolsonara. Najavio je da će se kandidovati i četvrti put, sa obrazloženjem da sadašnji mandat ističe „tek krajem 2026“ i da ima vremena da završi započete reforme. Flavio Bolsonaro, nekadašnji senator iz Rio de Žaneira, u kampanji insistira na bezbednosti, antikorupciji i tradicionalnim porodičnim vrednostima, obrascu koji je njegov otac koristio 2018. i 2022.
Tri sporne tačke koje će odlučiti kampanju
Prva sporna tačka jeste ekonomija. Lula u mandatu beleži pad nezaposlenosti sa 9,3 odsto u januaru 2023. na 6,1 odsto u aprilu 2026. Ipak, inflacija se kreće na 4,8 odsto, a real se prema dolaru oslabio 11,2 odsto. Bolsonaro inflaciju koristi kao glavni narativ, dok Lula ističe smanjenje siromaštva, gde je broj ljudi u krajnjem siromaštvu pao sa 19 na 12 miliona.
Druga sporna tačka jeste afera oko finansiranja filma, u koju je u maju umešan Bolsonaro. Iz istraživanja TV Folha de São Paulo i UOL portala javnost je saznala da je Bolsonarov tim koristio državne fondove za kulturu za projekte koji nisu prošli redovne procedure izbora. Bolsonaro se brani tvrdnjom da je reč o „političkom udaru“, ali afera mu je u maju koštala dva procentna poena.
Treća sporna tačka jeste BRICS pozicioniranje. Lula je u 2025. godini koristio BRICS okvir za potpisivanje preko trideset bilateralnih sporazuma sa Kinom u Pekingu i Brazilijji. Bolsonaro tvrdi da je takva politika „rasipnička“ i da bi Brazil pod njegovim vođstvom „obnovio bliske odnose sa Vašingtonom“, što je signal koji se prati i u Beloj kući.
Trampov tabor diskretno podržava Bolsonara
Prema istraživanju koje je objavio Wall Street Journal 22. maja, krug oko Donalda Trampa diskretno koordiniše sa Bolsonarovim timom, posebno preko bivšeg savetnika Stivena Banona. Vašington zvanično ostaje neutralan, ali se očekuje da bi u poslednjim sedmicama kampanje Trampov tabor mogao otvoreno da podrži Bolsonara, što bi u brazilskoj politici imalo i pozitivan i negativan efekat, u zavisnosti od regiona.
Brisel preko delegacije EU u Brazilijji prati situaciju, ali ne učestvuje. Komesar za trgovinu Maroš Šefčovič u utorak je rekao da „EU očekuje da brazilski izborni proces bude transparentan i da se rezultat poštuje“. Oprezna formulacija koja signalizira da se Brisel ne meša u domaću kampanju.
Šta očekujete od oktobarskih izbora u Brazilu, povratak Bolsonarove dinastije u Planalto ili četvrti mandat za Lulu koji bi BRICS politiku održao u njenoj sadašnjoj formi?
