Mercosur i EU posle skandala: Lula otvara prozor za ratifikaciju u parlamentima

Brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva koristi politički prozor koji se otvorio posle medijskog otkrića mogućeg finansijskog skandala oko senatora Flavija Bolsonara, predsedničkog kandidata krajnje desnice, da finalizuje set tehničkih pisama o izvršenju, monitoringu krčenja amazonskih šuma i poljoprivrednim zaštitnim klauzulama, koje evropski parlamenti zahtevaju kao uslov za glasanje o partnerskom sporazumu između Mercosura i Evropske unije. Sporazum, koji je potpisan u Asunsionu 17. januara, na privremenoj je primeni od 1. maja, dok puna ratifikacija u 27 članica EU i pet članica Mercosura ostaje neizvesna do jesenjeg parlamentarnog ciklusa.

Za Srbiju, koja je u februaru 2026. godine sa Argentinom potpisala protokol o jeftinijem kvotnom uvozu junećeg mesa i koja preko Privredne komore Srbije razvija trgovinske odnose sa Brazilom kroz IT i farmaceutski sektor, sudbina sporazuma Mercosur-EU ima posredne implikacije. Ako sporazum bude pun pun ratifikovan, Brisel će biti otvoreniji za nove bilateralne sporazume koji bi mogli da pojeftine srpskim izvoznicima pristup latinoameričkom tržištu, posebno u oblasti namirnica i farmaceutike. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz Srbije u Mercosur dostigao je u 2025. godini 78 miliona evra, sa potencijalom za udvostručenje pod novim uslovima.

Skandal oko senatora Flavija Bolsonara, sina bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, izbio je u maju kada su brazilski tužilački organi objavili dokumentaciju o prikrivenoj imovini koja navodno premaša 40 miliona reala. Bolsonarov sin je do sada figurirao kao glavni predsednički kandidat krajnje desnice za izbore u oktobru 2026. godine, sa platformom koja eksplicitno odbacuje sporazum Mercosur-EU pod tvrdnjom da Evropa „nameće ekološke standarde nedovoljno usaglašene sa interesima brazilske poljoprivrede“. Posle skandala, Lula je u anketama dobio 7 procentnih poena prednosti, što je politički prostor koji vladi otvara mogućnost da preuzme inicijativu.

Tri tehnička pisma koja čekaju Lulin potpis

Lulin administracija priprema tri tehnička pisma koja bi trebalo da dopune partnerski sporazum, sa ciljem da olakšaju evropskim parlamentima glasanje. Prvo pismo definiše konkretne mehanizme izvršenja klauzula o radničkim pravima i zaštiti životne sredine, sa procedurom za suspenziju trgovinskih beneficija ako Mercosur strane prekrše obaveze. Drugo pismo postavlja sistem monitoringa krčenja šuma kroz satelitski nadzor koji koordinira Evropska kosmička agencija, sa redovnim izveštajima Briselu svakih šest meseci. Treće pismo uvodi posebne zaštitne klauzule za francuske, irske i poljske poljoprivrednike, koji su tokom 2024. i 2025. godine vodili glavnu opoziciju sporazumu.

Anabel González, nerezidentna viša saradnica Peterson Instituta za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu i bivša ministarka spoljne trgovine Kostarike, u kratkoj analizi za The Financial Times ocenila je da bi „dopisno proširenje sporazuma kroz tri tehnička pisma moglo otvoriti put za ratifikaciju u Bundestagu i u Nacionalnoj skupštini Francuske do kraja godine“. Po proceni González, ako Lula uspe da dopisno proširenje finalizuje pre brazilskih izbora u oktobru, sporazum će biti politički neosetljiv na ishod izbora, jer će već biti deo evropskog ratifikacionog procesa koji ne može biti preokrenut.

Brisel pozdravlja, Pariz traži dodatne garancije, Berlin podržava

Brisel je preko komesara za trgovinu Maroša Šefčoviča pozdravio Lulinu inicijativu, sa formulacijom da „dopisno proširenje predstavlja zreo i konstruktivan korak ka punoj ratifikaciji, koja je u strateškom interesu obe strane“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je sporazum lično branila tokom parlamentarne kampanje za drugi mandat, signalizirala je da će Komisija u junskom paketu predloga konkretizovati način korišćenja dodatnih klauzula u praksi.

Pariz pod predsednikom Emanuelom Makronom i premijerom Sebastijenom Lekorniem traži dodatne garancije za francuske poljoprivrednike, koji su krajem 2024. godine vodili glavne demonstracije protiv sporazuma, sa zahtevom da francuski parlament glasa o aranžmanu kao celini, ne deo po deo. Berlin pod Friedrichom Mercom snažno podržava sporazum, sa formulacijom da je „proširenje evropskih trgovinskih veza sa Mercosurom strateška obaveza u kontekstu kineskog ekonomskog uticaja u Latinskoj Americi“. Italija pod Đorđom Meloni zadržava blagu ambivalentnost, sa zaštitničkom pozicijom prema italijanskim poljoprivrednicima ali javnom podrškom evropskoj poziciji.

Sledeći konkretni datum jeste sastanak Mercosura

Sledeći konkretni datum jeste sastanak Mercosur Saveta na nivou predsednika u Brazilu 4. jula, na kojem će se finalizovati tehnička pisma sa evropske strane i pripremiti sporazum za sledeću fazu parlamentarne ratifikacije u Evropskoj uniji, koja bi mogla započeti u oktobru sa glasanjima u Bundestagu i u Nacionalnoj skupštini Francuske. Beograd će preko Privredne komore Srbije organizovati u septembru poslovni forum sa argentinskim i brazilskim partnerima u Beogradu, sa fokusom na nove ugovore u oblasti farmaceutike i IT usluga.

Šta mislite, koliko će se aranžman Mercosur-EU odraziti na srpski izvoz prema Latinskoj Americi, i koja sfera bi mogla imati najviše koristi?