Indija naredila rušenje objekata u pojasu 15 kilometara od granice sa Pakistanom

Indijski ministar unutrašnjih poslova Amit Šah najavio je u sredu, na sastanku sa rukovodstvom Granične bezbednosne snage u Nju Delhiju, rušenje svih objekata koje vlasti smatraju nezakonitim u pojasu od petnaest kilometara od granice sa Pakistanom.

Mera se prvenstveno odnosi na države Pendžab, Radžastan, Gudžarat i Đamu i Kašmir. Cilj, prema obrazloženju iz ministarstva, jeste „suzbijanje preko-graničnih krivičnih dela, infiltracije, šverca narkotika i nelegalne migracije“. Tri tačke koje su u 2025. i 2026. godini bile predmet ozbiljnih izveštaja o stanju bezbednosti.

Za Srbiju, koja u ekonomskoj saradnji sa Indijom razmatra IT, farmaceutski i odbrambeni sektor, a sa Pakistanom radi pre svega na tradicionalnoj diplomatiji preko ambasade u Islamabadu, mera nije neposredno ekonomski važna. Uklapa se u širi obrazac u kojem Beograd uči kako se velike azijske ekonomije nose sa konfliktnim regionalnim partnerima.

Posebno značajno za poređenje sa srpskom situacijom oko Kosova i Metohije jeste činjenica da Indija konsekventno odbacuje međunarodnu medijaciju u sporu sa Pakistanom. To je pozicija koju je i Beograd zauzimao prema neformalnim posredničkim inicijativama u 2024. i 2025.

Pakistan je preko Ministarstva spoljnih poslova u Islamabadu u sredu uveče izdao saopštenje:

Reč je o eskalatornoj meri koja je protivna duhu nedavnih neformalnih dijaloga između dve strane.

U izjavi se podseća da su između bivših oficira, generala u penziji i parlamentaraca dve zemlje održana četiri neformalna sastanka u Maskatu, Dohi, Tajlandu i Londonu tokom protekle godine. To potvrđuje i bivši pakistanski diplomata Ašraf Đehangir Kazi.

Godinu dana posle Operacije Sindur, šta su naučili

Maj 2026. obeležava prvu godišnjicu četvorodnevnog rata između Indije i Pakistana, poznatog pod indijskim nazivom Operacija Sindur. Obe zemlje danas tvrde strateški uspeh, što je neuobičajeno za sukobe koji obično imaju jednog poraženog.

Indija je suspendovala Sporazum o vodama Inda od 23. aprila 2025. i još ga nije reaktivirala, što je za Pakistan, čija poljoprivreda zavisi od ovih voda, težak udar. Pakistan sa svoje strane javno ističe da je u sukobu „vratio prestiž svoje vojske“, posebno vazduhoplovstva, koje je u ranim danima rata oborilo tri francuska aviona Rafal u indijskoj upotrebi.

Analitičari iz centra Karnegi u Vašingtonu, u izveštaju objavljenom 23. maja, ocenili su da maj 2025. nije ostavio nikakvog prostora za „ograničeni rat između Indije i Pakistana“ i da sledeći sukobi rizikom da budu nekontrolisani. Sličnu ocenu daje i indijski centar Observer Research Foundation, koji upozorava na rizik od „eskalacije bez izlaza“. Naročito opasno između dve nuklearne sile koje dele granicu od 3.323 kilometra.

Nju Delhi i Islamabad bez aktivnog dijaloga

Indija formalno uslovljava ponovni dijalog „verodostojnim i proverljivim sprovođenjem zabrane svih antiindijskih militantnih grupa“ na pakistanskoj teritoriji. Vlada Šahbaza Šarifa u Islamabadu, koja je u 2025. bila u koalicionoj krizi, ne može da ispuni ovaj uslov u kratkom roku. To bi zahtevalo otvorenu konfrontaciju sa pakistanskim vojnim establišmentom koji kontroliše deo ovih grupa.

Time se objašnjava zašto je javna diplomatija dve zemlje godinu dana posle rata i dalje suspendovana, a dijalog se odvija samo na neformalnom nivou.

Beograd preko ambasade u Nju Delhiju i u Islamabadu prati situaciju, ali nije izdao zvaničnu reakciju na meru o rušenju objekata. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je u februaru bio u Indiji na bilateralnoj poseti, najavio je za jun još jednu posetu Nju Delhiju, sa fokusom na ekonomsku saradnju, posebno u oblasti IT-a i odbrambene industrije.

Da li mislite da je ova mera Indije signal pripreme za novi sukob ili je reč o domaćoj političkoj poruci pred izbore u nekoliko ključnih saveznih država koje slede u jesen?