Kijev menja strategiju: nova taktika daje Ukrajini prevagu, Rusija beleži teritorijalne gubitke
U četvoronedeljnom periodu od 21. aprila do 19. maja ruske snage su zabeležile neto gubitak od 69 kvadratnih milja teritorije Ukrajine, dok Putinova ponuda primirja od 9. maja označava prvi takav signal Kremlja od početka rata.
Kijev je tokom protekle četiri nedelje promenio glavni operativni pristup na frontu, sa fokusom na zaustavljanju ruskih snaga u Donbasu i prisiljavanjem Moskve na pregovore koje Ukrajina može da kontroliše: u periodu od 21. aprila do 19. maja, ruske snage su zabeležile neto gubitak od 69 kvadratnih milja ukrajinske teritorije, dok je u poslednjoj nedelji od 12. do 19. maja Rusija izgubila 29 kvadratnih milja, što je triplikat u odnosu na prethodnu nedelju kada je gubitak iznosio 12 kvadratnih milja, navodi Russia Matters u redovnoj nedeljnoj analizi rata.
Za Srbiju, koja kombinuje neutralnu poziciju o rezolucijama UN sa konkretnom humanitarnom pomoći Ukrajini i učešćem u evropskim mehanizmima za pomoć civilima, svaka faza rata ima dvostruku implikaciju: na unutrašnju političku raspravu i na položaj Beograda u dijalogu sa Briselom o usklađivanju spoljne politike. Po podacima Evropske službe za spoljne poslove, Srbija je u tekućoj godini zabeležila usklađenost sa zajedničkom spoljnopolitičkom pozicijom EU na nivou od 64 odsto, što je niže od proseka drugih kandidata.
Putinov poziv na primirje povodom 9. maja, dana ruske parade pobede, predstavlja prvi signal te vrste iz Kremlja od početka punog rata 24. februara 2022, što analitičari ocenjuju kao kombinaciju domaćeg pritiska i frontovskih gubitaka. Ankete koje navodi Russia Matters pokazuju da 62 odsto Rusa podržava pregovore o miru, dok 61 odsto Ukrajinaca prihvata teritorijalne kompromise kao deo eventualnog dogovora. U aprilu je Rusija lansirala preko 8.000 dronova prema ciljevima u Ukrajini, što je najveći mesečni broj od početka punog rata.
Šta sadrži nova ukrajinska strategija
Ukrajinska promena strategije, koju je u tekstu za Forin polisi opisao novinar i analitičar Tom Roubrij, oslanja se na tri elementa: koncentraciju manjih, mobilnih jedinica u zonama gde ruska vojska pokušava da napreduje, masovnu upotrebu lažno-pozicioniranih elektronskih pasti za rusku artiljeriju i dronove, i veliku ulogu domaće proizvodnje dronova, koja je tokom prošle godine prešla 3,5 miliona jedinica. Strategija ne traži veliki zauzeti teritorijalni proboj, već je usmerena ka tome da Rusija svaki kvadratni kilometar plaća visokom cenom ljudstva i tehnike.
Daniel Mihailesku, viši istraživač sa Centra za bezbednosne studije ETH iz Ciriha, ocenio je u kratkoj analizi za nedeljnik Le Mond da je Kijev „uspeo da preslika koncept dubinske odbrane na tehnološki nivo koji ranije nije bio dostupan srednje velikim vojskama“. Po njegovoj proceni, ako tempo ruskih dronskih napada padne ispod 6.000 jedinica mesečno tokom narednog kvartala, Ukrajina će dobiti prostor da deo proizvodnje preusmeri na ofanzivne operacije.
Brisel i Berlin pažljivo, Vašington povučeniji
Brisel je tokom maja ojačao paket dvonamenskih tehnologija koje preko Evropskog mirovnog instrumenta stižu Kijevu, sa fokusom na elektronsko ratovanje, sisteme za nadgledanje fronta i logistiku. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas izjavila je na sastanku Saveta za spoljne poslove da Unija „nastavlja sa svim isporukama bez prekida“ i pozvala članice da do kraja juna doprinesu paket od pet milijardi evra za ojačanje ukrajinske vazdušne odbrane.
Berlin je već u budžetu za 2026. predvideo 11,5 milijardi evra za nastavak pomoći Ukrajini, što je nivo koji potvrđuje preuzete obaveze iz prošle godine. Vašington je, posle Trampovog dolaska na drugi mandat, prešao na manji obim direktne vojne podrške, sa fokusom na olakšavanje komercijalnih ugovora o nabavci oružja koje Kijev plaća iz evropskih izvora. Po prikazu Foreign Policy-ja, ovaj model je za Ukrajinu manje predvidljiv, ali joj daje veću operativnu autonomiju u odlučivanju koje sisteme će ugovoriti i sa kojih dobavljača.
Iz Moskve, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija „ne odbija razgovor“, ali da neće prihvatiti pregovore koji ne polaze od tekućeg stanja na terenu kao polazne osnove. Kijev je tu poziciju ranije odbacio kao neprihvatljivu, sa zahtevom da pregovori polaze od potpunog poštovanja međunarodno priznatih granica iz 1991. godine.
Sledeći konkretni datum jeste sastanak Saveta NATO na nivou ministara spoljnih poslova u Briselu 12. juna, na kojem se očekuje formalna potvrda mandata za samit Alijanse 24. i 25. juna u Hagu, gde će dogovor o produženju strukturnih obaveza prema Ukrajini biti glavna tema.
