Kijev pod 690 projektila: Rusija upotrebila Orešnik, 87 ranjenih u prestonici

Kijev je u noći između 24. i 25. maja bio meta najvećeg kombinovanog raketnog i dronskog napada od početka punog rata, sa ukupno 90 raketa i 600 bespilotnih letelica koje je lansirala ruska vojska u operaciji koja je trajala nekoliko sati i pogodila bezmalo svaki rejon ukrajinske prestonice. Broj ranjenih popeo se u utorak ujutru na 87, dok je u Kijevu evidentirano oko 300 oštećenih lokacija, među kojima i 150 stambenih zgrada, objavila je Kijevska gradska administracija u zvaničnom saopštenju.

Za Srbiju, koja održava neutralnu poziciju o rezolucijama Ujedinjenih nacija ali konkretno učestvuje u evropskim mehanizmima humanitarne pomoći Ukrajini, svaka eskalacija na frontu istovremeno produbljuje pritisak Brisela na unutrašnju spoljnopolitičku raspravu o usklađivanju sa sankcionim režimom prema Rusiji. Po podacima Evropske službe za spoljne poslove, Srbija je u 2026. godini do sada zabeležila usklađenost sa zajedničkom spoljnopolitičkom pozicijom EU od 64 odsto, što je niže od proseka drugih kandidatskih zemalja i tema koju će komesarka za proširenje Marta Kos otvoriti tokom samita u Tivtu 5. juna.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potvrdio je u izjavi novinarima da je Rusija u ovom napadu treći put upotrebila nuklearno sposobnu raketu srednjeg dometa Orešnik, koja je u operativnu upotrebu uvedena krajem 2024. godine i koja, prema oceni ukrajinske obaveštajne službe, dostiže brzinu od desetak macha pri udaru. Putin je u nedelju, jedan dan posle ukrajinskog dronskog napada na vojnu školu u Starobilsku u okupiranom delu istočne Ukrajine, izdao naređenje ruskoj vojsci za retorzioni odgovor, što je u Kremlju formulisano kao „neminovno upozorenje“ Kijevu.

Ukrajinska protivteža i unutrašnja proizvodnja dronova

Ukrajinska protivvazdušna odbrana je tokom napada neutralisala 246 od 262 drona koje je Rusija lansirala u istom prozoru, prenosi ukrajinsko Ministarstvo odbrane. Domaća proizvodnja dronova, koja je tokom prošle godine prešla 3,5 miliona jedinica, ojačala je segmente strategije koju je Generalštab u maju opisao kao „postepeno povećanje cene koju ruska vojska plaća za svaki kvadratni kilometar napredovanja“. U poslednjoj nedelji od 12. do 19. maja, ruske snage su zabeležile neto gubitak od 29 kvadratnih milja teritorije Ukrajine.

Bezbednosna služba Ukrajine je u ponedeljak izvela udar na rusku naftnu pumpnu stanicu u Vladimirskoj oblasti, koja snabdeva moskovsku regiju i glavne aerodrome ruske prestonice gorivom. Sergej Naumov, viši istraživač Centra za bezbednosne studije ETH iz Ciriha, u kratkoj analizi za nedeljnik Le Mond ocenio je da se „ukrajinska doktrina pomera od defanzivnog modela ka modelu sistemske destabilizacije ruske vojne logistike“, sa naglaskom na pogađanje infrastrukture koja indirektno hrani frontove.

Brisel i Berlin sa pojačanim isporukama, Vašington povučeniji

Brisel je tokom maja ojačao paket dvonamenskih tehnologija koje preko Evropskog mirovnog instrumenta stižu Kijevu, sa fokusom na elektronsko ratovanje i sisteme za nadgledanje fronta. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas najavila je u ponedeljak vanrednu sednicu Saveta za spoljne poslove u Briselu pre samita u Tivtu, sa zahtevom da članice do kraja juna doprinesu paketu od pet milijardi evra za ojačanje ukrajinske vazdušne odbrane. Francuski predsednik Emanuel Makron i komesarka Kos osudili su napad sa Orešnikom kao „pokušaj militarističke ucene“, prenosi France 24.

Berlin je preko vlade Friedricha Merca već u budžetu za 2026. godinu predvideo 11,5 milijardi evra za nastavak pomoći Ukrajini, sa razmatranjem dodatnih tri milijarde do kraja godine, prema izjavi nemačkog ministra odbrane Borisa Pistoriusa. Vašington je, posle dolaska Donalda Trampa na drugi mandat, prešao na model olakšanog komercijalnog ugovora o nabavci oružja koje Kijev plaća iz evropskih izvora, što daje Ukrajini veću operativnu autonomiju u odlučivanju o sistemima i dobavljačima, ali smanjuje predvidljivost u srednjem roku.

Sledeći diplomatski datum jeste 27. maj

Sledeći konkretni datum jeste neformalno zasedanje ministara spoljnih poslova EU u formatu Gimnih, koje se 27. i 28. maja održava u Limasolu na Kipru, gde će Kaja Kalas otvoriti raspravu o nastavku isporuka Ukrajini i odgovoru na poslednju eskalaciju. Beograd će na samitu u Tivtu, prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, ponoviti poziv na pregovore koji polaze od međunarodno priznatih granica, što je formulacija koja zadržava neutralnost ali se ne udaljava od briselske pozicije.

Kako mislite da bi Beograd trebalo da reaguje na ovaj napad, da pojača usklađivanje sa briselskom pozicijom ili da ostane na trenutnoj liniji?