Hag: MKS naložio Izraelu da otvori humanitarne koridore u Gazi

Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je u sredu uveče nalog kojim se od države Izrael traži da u roku od četrnaest dana otvori dodatne prelaze za humanitarnu pomoć u pojas Gaze. Nalog se odnosi na prelaze Rafa, Kerem Šalom i Erez, koji su tokom prethodne dve nedelje radili sa kapacitetom ispod trideset odsto nominalnog.

Odluka suda donosi se u trenutku kada Generalna skupština UN priprema rezoluciju o uspostavljanju nezavisnog mehanizma za praćenje izvršenja humanitarnih naloga. Za Srbiju, koja u UN sistemu drži poziciju umerene neutralnosti i koja se u martu pridružila izjavi 27 država o nužnosti neprekinutog humanitarnog pristupa, ovo je test diplomatske doslednosti.

Pravni okvir i obaveza izvršenja

Sud se pozvao na član 41 svog Statuta i na obavezu država članica da postupaju po privremenim merama. Izrael nije potpisnik Rimskog statuta, ali je obavezan opštim normama međunarodnog humanitarnog prava i odlukama Saveta bezbednosti UN.

U pisanoj izjavi sa sedišta u Tel Avivu, kabinet premijera Benjamina Netanjahua saopštio je da će vlada “razmotriti” nalog, ali da zadržava pravo na bezbednosne provere konvoja. Iz Ministarstva spoljnih poslova Izraela najavljena je pravna odbrana pred Generalnom skupštinom.

Nalog suda izvršiva je obaveza prema običajnom međunarodnom pravu, bez obzira na status ratifikacije Rimskog statuta, izjavila je portparolka Visokog komesarijata UN za ljudska prava Liz Trosel u Ženevi.

Reakcija evropskih institucija

Visoka predstavnica EU Kaja Kalas sazvala je za petak vanrednu sednicu Saveta za spoljne poslove. Na dnevnom redu su instrumenti pritiska koje EU može da aktivira ako Izrael ne izvrši nalog u predviđenom roku.

Mere koje se razmatraju u briselskim krugovima obuhvataju:

• delimično zamrzavanje Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela
• reviziju trgovinskih povlastica za naselja na Zapadnoj obali
• ograničenja u istraživačkim programima Horizont Evropa
• jačanje mandata posebnog izaslanika EU za bliskoistočni mirovni proces

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je u utorak da će instrumenti pritiska biti predstavljeni Evropskom savetu u junu, na samitu šefova država i vlada u Briselu.

Srpska pozicija i regionalne implikacije

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u sredu uveče objavilo je kratko saopštenje u kojem se podseća na obavezu poštovanja međunarodnog humanitarnog prava i poziva na ispoštovanje naloga. Saopštenje se ne poziva eksplicitno na ime suda, što odražava pažljivu diplomatsku formulaciju Beograda.

Za Srbiju je ovo i pitanje konsekventnosti u stavu prema univerzalnim sudskim instancama, pošto Beograd istovremeno traži primenu sličnog principa u slučajevima koji se odnose na Kosovo i Metohiju i na ratne zločine pred haškim sudovima. Diplomatski kanal sa Tel Avivom ostaje otvoren, ali se očekuje uzdržanost u javnim reakcijama do junskog samita EU.

Šta sledi posle roka

Rok od četrnaest dana ističe 12. juna. Ako Izrael ne izvrši nalog, Generalna skupština UN razmotriće rezoluciju o aktiviranju mehanizma praćenja, koji bi obuhvatio izveštajne misije nezavisnih posmatrača na prelazima i kvartalne izveštaje pred Savetom bezbednosti.

Diplomatski izvori u Briselu navode da je više članica EU, među kojima Francuska, Belgija i Irska, već signaliziralo spremnost da podrži rezoluciju, dok su Mađarska i Austrija izrazile rezerve. Pozicija Nemačke pod kancelarom Fridrihom Mercom ostaje pažljivo formulisana, sa naglaskom na humanitarni aspekat bez direktne osude bezbednosnih operacija.

Da li će Tel Aviv ispoštovati rok i otvoriti tražene prelaze, ili će Generalna skupština UN morati da pređe na praćenje izvršenja?