Varšava: Tuskova koalicija usvojila budžet odbrane tri odsto BDP-a

Vlada premijera Donalda Tuska usvojila je u sredu uveče predlog budžeta odbrane za 2027 u iznosu od tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Predlog se sada upućuje Sejmu na potvrdu, gde koalicija raspolaže potrebnom većinom. Vrednost budžeta dostiže oko četrnaest milijardi i šeststo miliona evra, najviše u istoriji Poljske.

Odluka dolazi šest nedelja pre samita Severnoatlantskog saveza u Hagu, koji je zakazan za 16. i 17. juli. Na samitu se očekuje politička deklaracija o zajedničkom cilju izdvajanja od dva i po do tri odsto BDP-a za sve članice. Za Srbiju, koja nije članica NATO ali je u maju potpisala memorandum sa SNS i Komunističkom partijom Kine, ovaj poljski potez označava postavljanje novog standarda izdvajanja u regionu Srednje Evrope.

Strukturalni prioriteti budžeta

Glavni prioritet budžeta je proširenje sistema vazdušne odbrane Vislas, koji predstavlja poljsku verziju američkog sistema Patriot. Druga ključna stavka je dostavka prve velike serije korejskih tenkova K2 Crni panter, sa ugovorom iz 2022 koji obuhvata ukupno hiljadu jedinica.

Pored ovih, budžet predviđa povećanje sredstava za pomorsku komponentu, sa fokusom na podmornice klase Orka, i za novu generaciju radarskih sistema duž istočne granice. Izdvajanja za kibernetičku odbranu rastu za četrdeset jedan odsto u odnosu na 2026.

Poljska postavlja standard koji bi cela severnoistočna granica Evropske unije trebalo da prihvati u narednoj deceniji, izjavio je Tusk u obraćanju Sejmu u sredu uveče.

Reakcija evropskih institucija

Visoka predstavnica EU Kaja Kalas pozdravila je odluku Vlade Poljske u utorak uveče. U pisanoj izjavi navela je da je “potreban dosledan napor” svih članica u kontekstu situacije u Ukrajini i da očekuje da Brisel u junskom paketu mera predstavi novi instrument zajedničkog finansiranja.

Diplomatske aktivnosti Varšave pred samit u Hagu obuhvataju:

• bilateralne razgovore Tuska sa Mercom u Berlinu 2. juna
• konsultacije sa Makronom u Parizu 4. juna
• razgovor sa francusko-nemačkim savetom za odbranu
• pripremu zajedničkog paketa sa baltičkim državama
• konsultacije sa Vašingtonom o paketu pomoći za Ukrajinu

Tusk je u sredu najavio da će sa Mercom i Makronom razgovarati o “operacionalizaciji nemačko-francuske inicijative za zajedničku evropsku odbranu”. Inicijativa, koja je predstavljena u martu, predviđa zajedničko finansiranje strateških sistema kroz nove instrumente Evropske investicione banke.

Implikacije za Srbiju i region

Beograd nije izdao zvaničnu reakciju, ali izvori iz Ministarstva odbrane Srbije navode da se prati struktura poljskih nabavki, posebno u domenu sistema vazdušne odbrane i protivoklopnih sistema. Srbija je u 2025. izdvojila oko dva i deset odsto BDP-a za odbranu, što je više od proseka članica EU koje nisu u NATO.

Konteksto situacije, Beograd vodi paralelne razgovore sa Vašingtonom o pristupu američkim platformama i sa Pekingom o nabavkama sistema FK-3 i CH-92A. Ova multivektorska strategija razlikuje se od poljskog modela, koji je čvrsto vezan za NATO standarde, ali se približava regionalnom trendu izdvajanja velikih sredstava za odbranu.

Šta sledi posle Sejma

Sejm bi trebalo da glasa o predlogu budžeta u drugoj polovini juna. Posle usvajanja, prvi konkretni ugovori biće potpisani na samitu NATO u Hagu u julu. Tusk je najavio da Poljska, pored proširenja Vislas sistema, planira i učešće u evropskom protivraketnom programu Sky Shield, koji koordinira Berlin.

Glavni izazov implementacije budžeta je logistički, pošto poljska odbrambena industrija nema dovoljne kapacitete za istovremenu apsorpciju svih nabavki. Tusk je u srednjoročnom planu predvideo investicije u domaću industriju i u zajedničke evropske projekte sa Francuskom, Italijom i Švedskom.

Da li će Tuskov budžet od tri odsto BDP-a postati novi standard u celoj Evropskoj uniji do samita u Hagu u julu, ili će deo članica zadržati niže izdvajanje uz argument fiskalne uzdržanosti?