Izrael zauzeo dvorac Bofor, Netanjahu šalje vojsku dublje
IDF je 31. maja zauzeo krstaški dvorac Bofor iznad reke Litani, najdublji prodor u južni Liban za 26 godina, a Pariz traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.
- IDF je 31. maja zauzeo krstaški dvorac Bofor iznad reke Litani, najdublji prodor u južni Liban za 26 godina.
- Operacija na grebenu Bofor i u Vadi al-Saluki cilja infrastrukturu Hezbolaha, zastavu je podigla brigada Golani.
- Netanjahu najavljuje širenje operacija dublje na libansku teritoriju.
- Francuska je zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.
Izraelska vojska saopštila je da je u nedelju, 31. maja, zauzela krstaški dvorac Bofor na grebenu iznad reke Litani, što predstavlja najdublji prodor izraelskih snaga u južni Liban u poslednjih 26 godina. Za Beograd, koji godinama prati kako se balkanski modeli graničnih sporova prelamaju kroz odluke stranih kancelarija, ovaj potez ima dvostruku težinu: pokazuje koliko je primirje između Izraela i Hezbolaha postalo krhko i nagoveštava novu rundu pred Savetom bezbednosti, telom u kojem se i srpski spoljnopolitički interesi redovno mere.
Premijer Benjamin Netanjahu zauzimanje uporišta opisao je kao prelomni trenutak. Operaciju su izveli pešadinci, a zastavu Države Izrael na zidinama dvorca podigla je brigada Golani. Tačka je simbolična: Bofor je tokom prethodnih decenija menjao vlasnika u nekoliko ratova, a Izrael ga nije držao punih 26 godina.
Vratili smo se u Bofor jači nego ikada. Naši borci zauzeli su uporište i podigli zastavu Države Izrael.
Operacija se odvija na grebenu Bofor i u dolini Vadi al-Saluki, sa ciljem da se razbije infrastruktura Hezbolaha duž reke Litani. Izrael tvrdi da je od početka primirja eliminisao više od 900 boraca te organizacije, i upravo na tom argumentu gradi opravdanje za dalje prodiranje na libansku teritoriju. Netanjahu je najavio da će vojska ići dublje, što ceo poduhvat pretvara iz ograničene akcije u širu kampanju.
Zašto je dvorac Bofor toliko važan?
Bofor nije obična ruševina. Krstaška tvrđava na grebenu iznad Litanija decenijama je vojno čvorište jer kontroliše prilaze dolini i pruža pregled nad širokim delom juga. Ko drži Bofor, drži oko nad terenom kojim se kreću i ljudi i naoružanje.
Strateška vrednost objašnjava zašto Izrael njegovo zauzimanje predstavlja kao zaokret, a ne kao usputnu epizodu. Kontrola nad grebenom omogućava:
- nadzor nad kretanjem duž reke Litani,
- pritisak na logističke linije Hezbolaha u dolini Vadi al-Saluki,
- isturenu osmatračnicu duboko unutar libanske teritorije.
Sam Netanjahu je zauzimanje Bofora opisao kao dramatičan zaokret, čime je signalizirao da Izrael ovu poziciju ne tretira kao privremenu, već kao temelj za dalje operacije.
Reakcija Pariza i šta sledi
Francuska, koja Liban posmatra kroz prizmu istorijskih veza i sopstvene uloge u regionu, prva je povukla diplomatski potez i zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN. Pariz time prebacuje pitanje sa terena na multilateralni kolosek, gde se sukob više ne meri brojem zauzetih grebena nego glasovima u njujorškoj sali.
Za evropske kancelarije ovo otvara poznatu dilemu: kako reagovati kada jedna strana primirje tumači kao dozvolu za dublji prodor, a druga kao kršenje dogovora. Sednica Saveta bezbednosti pokazaće da li će prodor ostati izolovan vojni uspeh ili postati okidač za širu krizu na Bliskom istoku.
Da li će prodor do dvorca Bofor ostati granica izraelske operacije ili tek njen početak?
