Izrael opet gađa jug Libana, treći udar pogodio sanitet
Najmanje tri izraelska udara pogodila su u subotu Nabatiju el Fauku na jugu Libana, jedan je bio uperen u ekipu hitne pomoći, uprkos junskom sporazumu o povlačenju izraelskih snaga.
Izraelski avioni izveli su u subotu, 19. septembra, najmanje tri vazdušna udara na varoš Nabatija el Fauka na jugu Libana, a jedan od njih bio je uperen u ekipu hitne pomoći koja je krenula ka mestu ranijih napada. Do udara je došlo uprkos okvirnom sporazumu koji je krajem juna, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, potpisan o postepenom povlačenju izraelskih snaga sa libanske teritorije.
Libanska Nacionalna novinska agencija navela je da su dva udara pogodila kvart poznat kao Stari trg, dok je treći bio usmeren na sanitetsko vozilo civilne zaštite koje je krenulo ka mestu prethodnih napada. Prema navodima agencije, ekipa je na vreme stigla do zaklona i nema poginulih ni povređenih u ovom napadu, iako je vozilo krenulo pravo u pravcu mesta koje je već bilo pod udarom.
Izraelska vojska je saopštila da je gađala osmatračnice koje, prema njenim tvrdnjama, Hezbolah koristi za pripremu napada na izraelske vojnike raspoređene u tom delu Libana. Kao povod za akciju navedeno je ranjavanje dvojice izraelskih vojnika, čije je vozilo naletelo na eksplozivnu napravu Hezbolaha na delu juga Libana koji je i dalje pod izraelskom kontrolom.
Tri fronta u jednom danu
Subotnji udari nisu bili ograničeni na jedan grad. Pored Nabatije el Fauke, izraelski avioni su gađali i Mansuri u okrugu Tir, kao i Mais el Džebel u okrugu Mardžajun. U Mansuriju je zabeleženo rušenje jedne kuće teškom mehanizacijom, snimljeno iz obližnjeg mesta Hinije.
Nabatija el Fauka se, prema dostupnim podacima, bombarduje praktično svakodnevno otkako je pao greben Ali Taher, tačka čiji je gubitak otvorio put učestalijim izraelskim udarima na taj deo juga Libana. Grad time nije usamljen slučaj, nego deo šireg pojasa duž granice koji izraelska vojska drži pod stalnim udarom.
Bilans od početka marta
Od početka marta, u izraelskim napadima na Liban je, prema podacima libanskih vlasti, poginulo oko 4.400 ljudi, dok je ranjeno više od 12.300, a raseljeno preko milion stanovnika. Izraelske snage su u toku sukoba prodrle više od 10 kilometara u dubinu libanske teritorije, uključujući područja koja drže decenijama unazad i ona zauzeta tokom sukoba 2023. i 2024. godine.
Ta dubina prodora je jedan od razloga zbog kojih se okvirni sporazum od 26. juna sporo sprovodi. Dokument predviđa postepeno povlačenje izraelskih snaga sa libanske teritorije, uz paralelno raspoređivanje libanske vojske na napuštenim položajima. Subotnji udari, uključujući onaj na ekipu hitne pomoći, pokazuju da se dejstva na terenu nastavljaju gotovo tri meseca posle potpisivanja, bez najave kada bi se povlačenje zaista moglo ubrzati.
Zašto sporazum od juna ne zaustavlja udare
Sporazum iz juna govori o postepenosti, ne o trenutnom prekidu vatre, a upravo ta postepenost ostavlja prostor da se udari poput subotnjih i dalje dešavaju dok se povlačenje priprema korak po korak. Izraelska strana svaki udar veže za konkretan bezbednosni povod, poput ranjavanja dvojice vojnika na eksplozivnoj napravi, dok libanska strana svaki takav udar beleži kao dokaz da se okupacija delova juga zemlje nastavlja i posle potpisa.
Za Bejrut je svaki novi udar dodatni argument da se sporazum ne sprovodi onako kako je najavljen, dok Tel Aviv akcije i dalje pravda potrebom da zaštiti vojnike raspoređene duž granice. Nabatija el Fauka, Mansuri i Mais el Džebel ostaju, za sada, tri tačke na istoj liniji fronta koja se nije pomerila otkako je papir potpisan, a civilna zaštita u tim gradovima svakodnevno računa na to da udar stigne bez najave.
