Masovni ruski napad na Ukrajinu: najmanje 17 mrtvih, srušena zgrada u Dnjipru
U najvećem noćnom raketno-dronskom udaru na Ukrajinu poginulo je najmanje 17 ljudi, preko 100 povređeno, a u Dnjipru se urušila stambena višespratnica.
- U noćnom napadu 2. juna poginulo najmanje 17 ljudi, više od 100 povređeno.
- U Dnjipru se urušila stambena četvorospratnica, među poginulima i dete.
- Rusija ispalila 73 rakete i 656 dronova, uključujući osam hiperzvučnih Cirkona.
- Ukrajinska odbrana oborila 40 raketa i 602 drona, Kijev bio glavna meta.
Ukrajinske vlasti saopštile su da je u kombinovanom raketno-dronskom napadu izvedenom u noći 2. juna poginulo najmanje sedamnaest ljudi, dok je više od stotinu osoba povređeno. Udar je pogodio nekoliko gradova istovremeno, a najteži prizor zabeležen je u Dnjipru, gde se urušila stambena četvorospratnica i gde su spasilačke ekipe satima izvlačile ljude ispod ruševina.
Za srpsku javnost ovaj napad nije daleka vest. Energetska i bezbednosna ravnoteža na evropskom kontinentu, putevi izbeglica i cena gasa koju Srbija plaća, sve to direktno zavisi od toga koliko dugo i koliko intenzivno traje rat na istoku Evrope. Svaki ovakav talas pomera geopolitičku realnost u kojoj se Beograd kreće između Brisela i Moskve.
Šta se tačno dogodilo te noći?
Prema podacima ukrajinske strane, Rusija je u jednom naletu ispalila sedamdeset tri rakete i šest stotina pedeset šest dronova. Protivvazdušna odbrana oborila je četrdeset raketa i šest stotina dva drona, što znači da je značajan deo projektila ipak pronašao mete. Među ispaljenim oružjem bilo je i osam hiperzvučnih raketa tipa Cirkon, koje zbog brzine ostavljaju vrlo malo vremena za reagovanje.
Glavna meta bio je Kijev, gde su eksplozije odjekivale satima, ali su pogođeni i drugi gradovi. U Dnjipru je situacija bila najteža. Urušavanje četvorospratnice odnelo je više života, a među poginulima je, prema lokalnim vlastima, i jedno dete. Vatrogasci i spasioci radili su do jutra na rasklanjanju betonskih ploča.
- Najmanje 17 poginulih u više gradova
- Preko 100 povređenih
- 73 rakete i 656 dronova ispaljeno
- 40 raketa i 602 drona oboreno
- Osam hiperzvučnih raketa Cirkon
Razmera ovog udara svrstava ga među najobimnije pojedinačne napade od početka rata. Kombinacija velikog broja dronova, koji iscrpljuju odbranu, i manjeg broja preciznih raketa, koje potom pogađaju, pokazuje obrazac koji se ponavlja već mesecima.
Kako reaguje Evropa i šta to znači za region?
Evropske institucije već dugo ponavljaju da napadi na stambene zgrade i civilnu infrastrukturu ne mogu imati vojno opravdanje. Visoka predstavnica EU i predstavnici članica redovno najavljuju dodatne mere u okviru sankcionog režima prema Moskvi, dok se istovremeno traži ubrzanje isporuke sistema protivvazdušne odbrane Kijevu.
Napadi na civilne objekte i stambene zgrade predstavljaju grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava i ne mogu se opravdati nikakvim vojnim ciljem, poruka je koja se iz evropskih kancelarija ponavlja posle svakog ovakvog talasa.
Za Srbiju, koja održava diplomatski kanal i prema Briselu i prema Moskvi, svaka eskalacija znači dodatni pritisak. Evropska perspektiva podrazumeva usklađivanje spoljne politike, dok ekonomske veze sa Rusijom ostaju realnost koju nije lako prekinuti preko noći. Region zapadnog Balkana prati ove događaje i kroz prizmu sopstvenih bezbednosnih računica, jer produženi rat menja prioritete celokupne evropske politike proširenja.
Talas napada poput ovog iz noći 2. juna podseća da se kraj sukoba ne nazire, uprkos povremenim najavama pregovora. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko još ovakvih noći evropski kontinent može da podnese pre nego što se diplomatija pomeri sa mrtve tačke. A vi, da li mislite da Srbija može dugoročno da ostane po strani dok se rat na istoku Evrope ovako produbljuje?
