Izrael i Liban dogovorili primirje, Hezbolah ga odbio
Pod posredstvom SAD u Vašingtonu Izrael i Liban postigli uslovno primirje, ali ga je Hezbolah istog dana odbacio, dok udari na jugu Libana ne prestaju.
- Izrael i Liban su 4. juna u Vašingtonu, uz posredstvo SAD, postigli uslovno primirje.
- Hezbolah je dogovor istog dana odbacio preko svog lidera Naima Kasema.
- Uslovi su potpuni prekid vatre Hezbolaha i povlačenje boraca sa juga zemlje.
- Izraelski udari na jugu Libana ne prestaju, poginulo je najmanje deset ljudi.
Diplomatski kanal koji je sa toliko muke otvoren u Vašingtonu zatvorio se gotovo istog trenutka kada je proradio. Ambasadori Izraela i Libana, Jehiel Lajter i Nada Hamade, postigli su 4. juna uslovno primirje uz posredstvo Sjedinjenih Država, ali je libanska oružana grupa Hezbolah dogovor odbacila pre nego što je mastilo na papiru stiglo da se osuši. Za Srbiju, koja prati svaku tačku usijanja na Bliskom istoku zbog cena energije i migracionih pritisaka prema Evropi, ovo je još jedan podsetnik koliko su sporazumi u tom regionu krhki.
Pregovori vođeni od 3. do 4. juna doneli su okvir koji produžava prethodno primirje za dodatnih 45 dana, uz najavu da bi sledeća runda razgovora trebalo da bude održana 22. juna. Uslovi koje je Vašington postavio jasni su: potpun prekid vatre Hezbolaha, povlačenje njegovih boraca sa juga Libana i uspostavljanje pilot zone pod isključivom kontrolom libanske vojske. Upravo te tačke pokazuju gde leži prelom, jer libanska država i naoružana grupa koja deluje na njenoj teritoriji ne govore istim glasom.
Zašto je Hezbolah odbio dogovor koji je njegova država potpisala?
Odgovor je dao Naim Kasem, lider Hezbolaha, u televizijskoj poruci upućenoj predsedniku parlamenta Nabihu Beriju. Kasem je odbacio primirje, čime je otvoreno doveo u pitanje sposobnost zvaničnog Bejruta da govori u ime cele zemlje. Odbijanje je suzilo prostor za multilateralizam koji je Vašington pokušao da nametne, jer sporazum koji jedna od ključnih oružanih strana ne priznaje teško da može da zaustavi nasilje na terenu.
Razlika između onoga što je dogovoreno za stolom i onoga što se dešava na jugu Libana ostala je dramatična. U izraelskim udarima 3. i 4. juna poginulo je najmanje deset ljudi, od kojih troje u napadu na grad Sohmor. Dok su diplomate u Vašingtonu govorile o pilot zonama i rokovima, libanska geopolitička realnost ostala je obeležena svakodnevnim eksplozijama.
Šta Izrael poručuje dok pregovori traju?
Izraelska strana nije ostavila prostora za nedoumicu. Ministar odbrane Izrael Kac poručio je da vojne operacije ne prestaju, bez obzira na okvir postignut u Vašingtonu. Time je Izrael jasno stavio do znanja da diplomatski proces ne podrazumeva pauzu na bojnom polju.
Izrael zadržava slobodu delovanja da udari na Bejrut.
Ta rečenica ministra Kaca, izgovorena dok je tinta na uslovnom primirju još sveža, najbolje opisuje logiku trenutka. Izrael pregovara i udara istovremeno, računajući da vojni pritisak primorava Hezbolah na ustupke koje politički nije spreman da prihvati. Liban se našao u procepu: njegova država potpisuje, njegova najjača oružana grupa odbija, a njegovi gradovi gore.
Za posmatrača iz Beograda, ovaj rasplet nosi poznatu pouku o tome koliko vredi sporazum koji ne potpisuju svi koji drže oružje. Sledeća runda zakazana je za 22. jun, ali pitanje koje ostaje otvoreno tiče se same suštine: može li primirje da preživi ako ga jedna strana odbija javno, pred kamerama, istog dana kada je dogovoreno?
