Iran gađao Izrael raketama, mrtvi u Haifi i Ramat Ganu

Iran je u nedelju uveče, 7. juna, prvi put od primirja sklopljenog 8. aprila direktno gađao Izrael balističkim raketama, što za Beograd, koji pažljivo prati svaku promenu ravnoteže na Bliskom istoku jer se ona prelama kroz cene energenata i kroz sednice Saveta bezbednosti UN, znači da je krhko zatišje na tom delu sveta zvanično prekinuto. Revolucionarna garda akciju je nazvala Operacija Istinsko obećanje 5 i predstavila je kao odmazdu za izraelski udar na južno predgrađe Bejruta izveden ranije tog dana.

Više raketnih salvi pogodilo je severni i centralni Izrael u kratkom vremenskom razmaku. Jedna raketa sa kasetnom bojevom glavom pala je na stambenu zgradu u Ramat Ganu, gradu istočno od Tel Aviva, i usmrtila dvoje stanara u sedamdesetim godinama. U lučki grad Haifu stigla je još jedna salva, gde su poginula četiri civila pošto se urušio deo višespratnice. Izraelska vojska saopštila je da je aktivirala sisteme Gvozdena kupola i Strela i da je presrela deo projektila, ali je istovremeno poručeno da odbrana nije hermetička i da se očekuju dodatna lansiranja.

Presreli smo rakete iz Irana i identifikovali dodatna lansiranja prema Izraelu.

Eskalacija je usledila kao odgovor na izraelski vazdušni udar na bejrutsko predgrađe Dahije, uporište Hezbolaha, u kojem je poginulo dvoje ljudi, a do dvadeset osoba je ranjeno, među njima žene i deca. Premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je meta bio komandni centar Hezbolaha, čime je Izrael pokušao da prikaže udar kao preciznu, a ne kao odmazdu protiv civila.

Zašto je ovaj napad prekretnica u krhkom primirju?

Primirje od 8. aprila počivalo je na prećutnom pravilu da nijedna strana neće direktno gađati teritoriju one druge, već da će se obračun voditi preko posrednika u Libanu i Siriji. Iranski raketni udar na izraelske gradove ruši upravo to pravilo, jer prvi put posle više od dva meseca prenosi sukob sa tuđe teritorije na samo srce Izraela i na njegove civilne mete.

Politička težina napada vidi se i u retorici iz Teherana. Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bagir Galibaf upozorio je da američke vojne baze u regionu postaju legitimne mete, čime je sukob iz bilateralnog okvira Izrael, Iran proširio na moguće učešće Sjedinjenih Država. Irak je, kao prva reakcija na strepnju od šireg rata, zatvorio svoj vazdušni prostor na 72 sata, što pokazuje koliko se brzo posledice prelivaju na susede.

Reakcija Vašingtona i šta sledi

Američki predsednik Donald Tramp pozvao je obe strane da stanu, porukom koja je u Vašingtonu protumačena kao pokušaj da se eskalacija zaustavi pre nego što preraste u otvoreni rat.

Svako od njih se ispucao. Izrael je imao svoj udar, Iran je imao svoj udar. Ne treba nam još jedan.

Za evropske kancelarije ovo otvara poznatu dilemu: kako reagovati kada jedna strana primirje tumači kao platformu za nove udare, a druga kao povod za direktnu odmazdu. Iduća runda razgovora vodiće se istovremeno na dva koloseka, na bojnom polju i u diplomatskim kanalima, a od njihovog ishoda zavisi hoće li 7. jun ostati izolovana epizoda ili početak šireg rata na Bliskom istoku.

Da li će poziv iz Vašingtona na zaustavljanje biti dovoljan da se primirje obnovi, ili je sukob već prešao tačku posle koje nema lakog povratka?