Vašington naredio nove udare na Iran, traži predaju

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp naredio je 31. jula novi talas udara na Iran, a američki Wall Street Journal, pozivajući se na neimenovane zvaničnike u Vašingtonu, javio je da bombardovanje može da počne već tokom vikenda i da bi trajalo nekoliko dana. Za Srbiju je iz tog izveštaja najvažniji jedan detalj: na spisku meta je energetska infrastruktura, pa svaki dan takve ofanzive ide pravo u cenu sirove nafte na svetskom tržištu, a odatle, sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja, i na srpske pumpe.

Deklarisani cilj operacije nije odmazda za pojedinačan napad. Cilj je prisiljavanje Teherana na predaju. To je promena u prirodi rata koji traje od 28. februara, kada su zajednički američko-izraelski vazdušni udari otvorili prvu fazu, i koji je posle aprilskog primirja obnovljen početkom jula, pošto je Iran otvorio vatru na brodove.

Šta je tačno naređeno

Tramp je o nastavku udara govorio novinarima u petak, na sednici kabineta u Kemp Dejvidu. Neposredan povod za zaoštravanje je napad na američku bazu u Jordanu.

Udaraćemo ih vrlo jako. Znate, u jednom trenutku će reći: Jednostavno više ne možemo da izdržimo.

Na pitanje o pregovorima sa Teheranom, američki predsednik je bio kratak: „Gubim veru u njih jer lažu i iskrivljuju stvari.” Portparolka Bele kuće Karolin Levit poručila je da će Iran nastaviti da plaća dok ne sedne za pregovarački sto na način koji Tramp smatra ozbiljnim. Formulacija je pažljivo birana, jer ostavlja Vašingtonu da sam definiše kada je iranska ponuda dovoljno ozbiljna.

Zašto su na spisku rafinerije i elektrane?

Prema navodima CBS-a, među metama je energetska infrastruktura, uključujući rafinerije nafte i elektrane. Logika je surova i jednostavna: nafta je iranski budžet, a struja je ono što stanovništvo oseti već prvog dana. Tržište je reagovalo istog popodneva, cena američke nafte WTI je u petak, u trgovini posle zvaničnog zatvaranja, prešla 86 dolara po barelu.

Iran je već zatvorio Ormuški moreuz, uski prolaz kroz koji ide veliki deo svetskog pomorskog transporta nafte. Ranije ove nedelje pisali smo da je Kuvajt oborio iranske dronove nad svojim vitalnim objektima i da Vašington cilja iransku naftu. Ono što je tada bila procena, sada je, po američkim izveštajima, operativni plan sa rokom.

Ambasade traže od Amerikanaca da budu spremni da odu

Američke ambasade u Jerusalimu i drugim bliskoistočnim prestonicama izdale su 1. avgusta bezbednosna upozorenja. Formulacija je kratka i nedvosmislena:

Razmotrite odlazak ili budite spremni da otputujete zbog mogućnosti nepredviđene eskalacije.

Upozorenje je stiglo dan pošto je, prema američkim medijima, naredba za ofanzivu već bila izdata. Diplomatski kanal time šalje poruku i sopstvenim državljanima i vladama domaćinima, jer se ovakvi tekstovi u regionu čitaju kao odbrojavanje.

Da li Izrael ulazi u ofanzivu?

Izveštaji se razilaze i to je samo po sebi podatak:

• CNN je javio da nema naznaka da bi Izrael učestvovao
• CBS je naveo da postoji zajedničko američko-izraelsko planiranje
• ABC je pomenuo razgovore sa izraelskim zvaničnicima, bez jasnog učešća

Izraelska procena je da će Iran gađati Izrael raketama čak i ako Izrael u početku ne uđe u ofanzivu. Premijer Benjamin Netanjahu bio je u Beloj kući 28. jula, tri dana pre naredbe.

Vojni raspored pokazuje koliko je opterećenje veliko. Načelnik Evropske komande SAD, general Aleksus Grinkevič, upozorio je da nema dovoljno snaga da istovremeno brani Izrael i teritoriju NATO-a. Evropska komanda ima pet razarača stacioniranih u Roti u Španiji, a dva su u petak bila u Sredozemlju. To je brojka koja se tiče i Evrope, ne samo Zaliva, i objašnjava zašto se u evropskim prestonicama ova ofanziva ne posmatra kao daleka.

Teheran odgovara

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je, u razgovorima sa turskim i pakistanskim zvaničnicima, na avanturistički potez Sjedinjenih Država i poručio da je Teheran spreman da na svaku agresiju odgovori odlučno i srazmerno. Načelnik centralne komande iranske vojske Ali Abdolahi bio je direktniji:

Svaka zemlja koja služi kao odbrambeni štit zločinačkoj i agresorskoj Americi biće zahvaćena plamenom rata.

Ta rečenica nije upućena Vašingtonu nego zalivskim prestonicama koje na svojoj teritoriji drže američke baze i radarske sisteme. Kuvajtski slučaj sa dronovima pokazao je šta ta pretnja praktično znači.

Rat se, uz to, već pomerio van vojnog domena. Iran je glavni osumnjičeni za sajber napade na vodovodne sisteme u Minesoti i Mičigenu, pa se prvi efekti eskalacije osećaju u američkim opštinama hiljadama kilometara od Zaliva.

Naredna dva do tri dana pokazaće da li je reč o pritisku pred pregovarački sto ili o početku najšire faze rata od februara. Cena barela je za sada jedini pokazatelj te računice koji Srbija oseti bez ikakvog posrednika.